"Protiv blokada, za normalan život" - poslednji grčeviti spazam sistema koji se raspada

 

Foto: Epicentar press

 

Antonio Gramši je uočio da se u raskolu vremena, kada stari svet umire, a novi još uvek nije rođen, rađaju čudovišta. Protesti pod nazivom "protiv blokada, za normalan život" upravo su takvo čudovište — poslednji grčeviti spazam sistema koji se raspada, ali odbija da prizna kraj. Na čelu ovih povorki stoje funkcioneri čija je jedina legitimacija slepa odanost, rođena iz nužde, a ne iz ubeđenja. Ovo nije borba za normalan život niti odbrana vrednosti; to je očajnički pokušaj da se održi vlast sistema koji već dve decenije sistematski uništava temelje civilizovanog društva: obrazovanje, pravdu, nezavisne medije i samopoštovanje građana.

Dugogodišnji analitičar srpske političke scene, Zoran Ćirjaković, ukazao je na ključnu karakteristiku ovog sistema: stvoren je tako da proizvodi strah kod svojih aktera. Svi znaju da učestvuju u kriminalnom poduhvatu, pa su prinuđeni da se međusobno štite. To objašnjava njihovu paniku, njihovu agresivnost, njihovu spremnost da do kraja idu. Oni znaju da nema povratka, da neće biti amnestije za ono što su uradili. Njihov jedini izbor je da se bore do kraja ili da se predaju pravdi. Biraju borbu, čak i ako to znači potpuno uništenje države, kojoj su se zakleli da služe.

Kada se ovaj sistem sruši, a srušiće se, današnji akteri protesta za one "koji žele da uče, za normalnu, pristojnu Srbiju" postaće parije u sopstvenoj zemlji. To nije osveta – to je istorijska neminovnost. Bez pravnog obračuna, Srbija će ostati zarobljenik svojih demona. Ovo nije pitanje osvete, već društvene higijene. Kao što se hirurški uklanjaju maligni tumori, tako se moraju pravno sankcionisati oni koji su metastazirali kroz institucije. Alternativa je smrt države kao pravnog i moralnog subjekta.

Dugo se ćutalo na nepravdu. "Branitelji obrazovanja" ne brane vrednosti – to je pogrebna povorka koja ne shvata da nosi svoj kovčeg. Neće biti mira ni za koga. Računaće se svaka usluga, svaka skrivena pogodba, svako okretanje glave. Odgovaraće: ne samo oni na vrhu, već i svi koji su im pružali ruke. Odgovornost je kolektivna, a račun će doći za sve — ne samo pred sudom, već i pred sobom, pred decom i pred budućnošću koju ste im ukrali. Ali pre toga, moramo proći kroz mrak u kome čudovišta prave svoj poslednji, očajnički trzaj pre konačnog nestanka.

 

Advokat Ivan V. Ćalović