Prof. dr Vladimir Dimitrijević: Profesori odlaze iz Srbije, da rade u Kini. Jedan od njih je i iz Čačka

Početna plata – 1000 evra, a može i 1500. Biće smešten u nekom školskom stanu, hrana obezbeđena, avionska karta ( naravno, ne u luksuznoj klasi ) obezbeđena; ugovor na godinu dana, a posle – videće… Jedan kolega je već bio; uzeo neplaćeno odsustvo, nešto zaradio, vratio se. Kome je, u godinama Ujka Vanje, do leta u Kinu?

Ali, mora se. Kao što su, vo vremja ono, siroti Hercegovci odlazili u američke rudnike, a Aleksa Šantić uzalud pevao: "Ostajte ovdje"…

Kako, Aleksa, da ostanu ovde gde vlada siromaštvo u isti mah povezano sa neprestanim vlastodržačkim lažima i poniženjima zdravog razuma? U stvari, to nije ni siromaštvo, nego neka lepljiva, krležijanska beda, koja se uvlači u sve pore ljudskog bića i ničim se ne da oprati.

A prosvetari su se, ako iko, borili za svoje dostojanstvo i ostanak u Srbiji. Dovoljno je setiti se višemesečnog štrajka koji je počeo 2014, a završio 2015, jer su tadašnji premijer Vučić i njegovi saradnici obećali kule i gradove. U otvorenom pismu svim prosvetnim radnicima Srbije dostavljenom medijima, premijer je, aprila te godine, a povodom prekida štrajka, istakao: "Danas, na dan kada su svi sindikati doneli odluku o obustavljanju štrajka, imam obavezu, ali i čast, da svakom prosvetnom radniku, onima koji jedu taj težak i suv učiteljski, nastavnički i profesorski hleb, u ime Srbije, u ime njene dece, kažem jedno veliko hvala. Hvala zato što razumete, hvala zbog žrtve koju ste podneli, i hvala zbog lekcije kojoj ste nas naučili", poručio je premijer.

Ceo tekst prof. dr Vladimira Dimitrijevića možete pročitati OVDE.

 

Izvor: srbin.info, Epicentar press