Između redova poezije Tatjane V. Kanjevac

 

 

Tatjana V. Kanjevac živi i radi u Kragujevcu, gde je završila osnovnu i srednju školu. Kao studentkinja, sarađivala je sa Indeksovim radio-pozorištem. Tokom školovanja objavljivala je prozu i poeziju do završetka studija stomatologije, nakon kojih se posvetila naučnom radu i usavršavanju. Diplomirala je na Univerzitetu u Beogradu, specijalizirala dečju i preventivnu stomatologiju, a kasnije odbranila doktorat iz polja medicinskih nauka. Kao jedan od osnivača Stomatološkog odseka, bila je profesorka na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu. Objavila je brojne naučne radove u vodećim međunarodnim i časopisima od nacionalnog značaja, a član je Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva.

 

 

"Zbirka 'Između redova' je životna knjiga. Ona nije ispovedna već je sažimanje ozbiljnog životnog iskustva i dubinsko razumevanje odnosa među ljudima i odnosa prema rečima", istakao je Nenad Glišić. Ovo je poezija koja proističe iz života, autentičan autorski glas za čitaoca koji voli savremenu poeziju, a ova zbirka pesama je pogled ka sledećoj knjizi, romanu "Izlaz" koji je u pripremi.

 

 

Autorka vešto koristi slike i metafore koje pesme čine punim emocija, a istovremeno upućuju na kritiku svakodnevice kroz koju prolazimo nesvesni opasnosti i gubitaka. Stihovi poput "Namračena u grč obučena" i "Živim praćena, nezbrinuta slobodom i jezom musavih kamera i zrikavih posmatrača" pozivaju na razmišljanje o životu pod stalnim nadzorom, gubicima slobode od sveprisutne tehnologije i medija.

"Pisanje mi daje snagu i beg iz svakodnevice. Dobro mi ide i nemam kočnica. Poezija nađe svoj put. Drago mi je da su moje pesme čitaocu bliske. Nisu teške, a ipak nose istinu", poručila je Tatjana V. Kanjevac.

 

 

Pesnikinja se bavi idejom kako društvo gura pojedinca u pasivnost i nesvest, kao u stihu "Tako žuran, previdimo da smo nekoliko propali sa njima". U drugoj pesmi, "neprimetno uvučeni u Alchajmera" simbolizuje društvenu amneziju – zaboravanje vrednosti, svežine misli i kritičkog stava. Ilustratorka Jelena Janković je svojim ilustracijama bitno dopunila senzualnost stihova sadržanih u knjizi.

 

 

Kroz britke pesničke minijature, od kojih su ovom prilikom mnoge i pročitane pred prisutnima, Tatjana V. Kanjevac piše o životu, porodici, prirodi, kolegama i okruženju, spajajući medicinu i pisanu reč. Poezija najviše ima smisla kada se podeli i prostruje sve emocije kojih je knjiga puna, tako da je publika uživala u čitanju odabranih pesama.

 

Tekst: Marina Belić

Foto: Gradska biblioteka Čačak / Aleksandar Vukajlović