Posledice senzacionalističkog izveštavanja o samoubistvima mogu biti kobne

"Danas su se (22. februara 2022. godine), u kratkom vremenskom intervalu, dogodile dve tragedije u kojoj su tri osobe preminule od suicida. O svemu tome mediji na čijem ste čelu već satima izveštavaju, objavljujući fotografije tela nastradalih (prekrivenih ili blurovanih), nagađanja o razlozima koji su doveli do ovih tragedija…", napisala je Ćurčić u otvorenom pismu koje je postavila na svom Fejsbuk profilu, a preneo je Danas.

Kako je istakla, na stranu etički Kodeks novinara Srbije, na stranu i preporuke za medije Svetske zdravstvene organizacije o načinu izveštavanja o suicidu, na stranu i zakoni o medijima i informisanju, na stranu i Ustav koji svakom građaninu i građanki garantuje pravo na dostojanstvo i privatnost, sve to na stranu sa pitanjem – kako biste se osećali da se tako izveštava o vašem ocu, majci, bratu, sestri, prijatelju, prijateljici?

"Da li biste dali zeleno svetlo da se objavi fotografija tela osobe koja vam je bliska sa nekim od današnjih naslova? Da li bi? Iskreno, duboko sumnjam u to. Zato ponovo apelujem pre svega na vašu ljudskost, a onda i na vašu profesionalnu savest", ukazala je Ćurčić.

Ona je naglasila da odgovornim izveštavanjem mediji mogu biti nosioci pozitivnih promena, a time biti i jedni od ključnih saveznika u prevenciji samoubistva – navođenje linija za psihološku pomoć na dnu teksta nije doviljno.

Bezbroj puta oglasila su se i novinarska udruženja povodom izveštavanja, ne samo o suicidu, već i o ličnim tragedijama.

 

Foto: Pixabay.com

 

Saopštenja NUNS-a i UNS-a objavljene početkom ove godine prenosimo u celini:

 

NUNS: Tabloidno lešinarenje osoba preminulih od suicida mora da prestane

Nezavisno udruženje novinara Srbije najoštrije osuđuje lešinarsko izveštavanje tabloida o osobi koja je preminula od suicida i konstatuje da su mnogi mediji prekršili Kodeks novinara Srbije.

Prekršene su odredbe o poštovanju privatnosti, gde je novinar dužan da poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima piše, te je prilikom izveštavanja o nesrećama nedozvoljeno objavljivanje imena i fotografija žrtava. Novinari i urednici naročito treba da izbegavaju spekulacije i prenošenje nedovoljno proverljivih stavova u izveštavanju o nesrećama i tragedijama. U izveštavanju o događajima koji uključuju lični bol i šok, novinar je dužan da svoja pitanja prilagodi tako da odražavaju duh saosećanja i diskrecije.

Takođe, prekršena je odgovornost novinara, kao i novinarska pažnja, gde je novinar obavezan da pristupa poslu sa dužnom profesionalnom pažnjom.

NUNS je već pozivao medije da ne čine ovakve stvari i da ih ne pretvaraju u senzacionalistički dernek, i da poštuju privatnost preminule osobe i njene porodice.

U ovom konkretnom slučaju, kao i svakom drugom slične prirode, koliko god interesovao širu javnost, mora se pristupiti sa dužnom pažnjom i s tim u vezi moraju se čuvati informacije o ličnosti oštećenih i detalji slučaja.

 

UNS: Stop senzacionalističkom izveštavanju o porodičnim tragedijama i samoubistvima

Udruženje novinara Srbije (UNS) osuđuje senzacionalizam, neprimerene fotografije i objavljivanje informacija o samoubistvu koje nemaju značaj za javno informisanje i poziva urednike i novinare da sa takvim, kao što je današnje izveštavanje najčitanijih onlajn medija o porodičnoj tragediji i samoubistvu mladića u Beogradu, prestanu, jer je to drastično kršenje Kodeksa novinara Srbije.

UNS poziva urednike i novinare da se uzdrže od neprimerenog izveštavanja o porodičnim tragedijama i samoubistvima jer se na taj način ne informiše javnost, već direktno nanosi šok, dodatni bol i patnja porodicama.

Kodeks novinara Srbije je izričit da je novinaru zabranjeno da koristi neprimerene, uznemiravajuće i sve druge sadržaje koji mogu imati štetan uticaj na decu. Novinara Kodeks obavezuje da poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima piše kao i dostojanstvo žrtve.

UNS ističe da novinari i urednici naročito treba da izbegavaju spekulacije o nesrećama i tragedijama.

UNS obaveštava javnost da žalbe na rad novinara zbog kršenja Kodeksa novinara Srbije bilo ko može podneti sudovima časti novinarskih udruženja koji postupaju u slučaju da je novinar njihov član, dok žalbe na kršenje Kodeksa od strane medija oštećeni mogu da podnesu Savetu za štampu.

 

Izvor: Danas, Cenzolovka, Epicentar press

Znate li šta je Verterov efekat?

 

Izveštavanje o samoubistvu posebno je osetljivo područje pogotovo jer su istraživanja pokazala povezanost između načina izveštavanja o samoubistvima i porasta broja samoubistava, pojava poznata kao Verterov efekat. Tema izveštavanja bila je nedavno na dnevnom redu okruglog stola organizovanog sa medijima u Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".

Naziv "Verterov efekat" dobila je po Geteovom delu iz 1774. godine koje je bilo zabranjeno u mnogim gradovima – u Lajpcigu čak pola veka – uz objašnjenje da je delo zapravo preporuka samoubistva, i da je izazvalo epidemiju suicidalnog ponašanja u Nemačkoj. Američka asocijacija za suicidologiju navodi da više od 50 naučnih studija potvrđuje da određeni tip izveštavanja može da poveća šanse za imitiranje kod ranjivih osoba. Osim toga, vrlo je traumatično i za porodicu.

Kako ne izveštavati o samoubistvu

Pojednostavljeno – predstavljanje samoubistva kao rezultata jednog događaja ili kao misterioznog, bez znakova upozorenja.

Produženo i ponovljeno – velika medijska pažnja, bez obzira ko je osoba.

Senzacionalistički – sa komentarima i izjavama očevidaca i “bombastičnim” naslovima.

Opisivanje metoda – davanje detaljnih informacija o planu, mehanizmu i načinu na koji je osoba sebi oduzela život.

Predstavljanje samoubistva kao rešenja za postizanje cilja – loše su sve formulacije koje zvuče kao da je osoba samoubistvom postigla izlaz iz neke situacije.

Glorifikovanje čina ili osobe – romantični prikazi života i smrti preminulog (posebno kod javnih ličnosti), slike velikih pogrebnih kolona, uplakane porodice i prijatelja na sahranama.

 

Izvor: Nedeljnik.rs