Kršenje digitalnih prava u porastu: Najviše na meti studenti, aktivisti i novinari

Više od 60 odsto slučajeva povezano je sa protestima koje su predvodili studenti u Srbiji. Najčešće su bila ugrožena prava studenata, građana i novinara.

Iako su fizički sukobi sa policijom počeli sa velikim protestima u martu, demonstranti su bili meta u digitalnom prostoru mesecima ranije, još od prvih demonstracija u novembru 2024. godine.

Nasuprot tome, političari i političke stranke su mnogo ređe bili meta onlajn napada - u manje od pet odsto slučajeva. U izveštaju je navedeno da je pravo na privatnost bilo najviše ugroženo tokom ovog perioda praćenja, sa 80 zabeleženih slučajeva, koji su često uključivali doksing i nadzor.

"Javna sfera, koju je okupirala vladajuća Srpska napredna stranka i njene pristalice, koristila je kršenja privatnosti kao oružje protiv neslaganja, objavljivanje privatnih informacija kako bi delegitimizovala, zastrašila i potencijalno ugrozila bezbednost protivnika", piše u izveštaju.

Od početka studentskih protesta, najčešće zabeležena kršenja bila su u vezi sa digitalnim građanskim učešćem i angažovanjem (47 slučajeva) i pretećim ponašanjem i štetnim sadržajem (31 slučaj).

U pitanju je kršenje prava građana da slobodno i bezbedno učestvuju u javnom životu na mreži i da budu zaštićeni od napada, manipulacija i zastrašivanja u digitalnom prostoru.

U izveštaju se navodi da provladini mediji i tabloidi imaju pristup ličnim podacima, poput fotografija sa ličnih dokumenata ili snimaka sa nadzornih kamera. Oni ih, kršeći medijsku etiku, objavljuju bez posledica, podižu sumnju da iz državnih institucija cure informacije u pokušaju da ocrne kritičare režima, dodaje se u izveštaju.

"Privatne informacije o građanima koje se pojavljuju u tabloidima pribavljene su nelegalno. Curenje informacija je veliki problem u Srbiji. Širenje dezinformacija i govora mržnje može stvoriti potpuno iskrivljenu sliku društva, što utiče ne samo na te pojedince već i na širu zajednicu", ističe se u analizi.

Pokuševski: Nacionalni mehanizmi neefikasni

Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava je na predstavljanju analize istakao je da  su nacionalni mehanizmi u potpunosti neefikasni. U zakonima se, kada je u pitanju digitalni nadzor, apsolutno ističu obaveze proporcionalnosti i legitimnosti ostvarenog cilja, da bi se uopšte moglo pristupiti određenim merama oblicima.

"Odnosno, da li je bilo moguće pribaviti određene informacije koje bi služile za vođenje krivičnog postupka na neki drugi, manje invazivan način, odnosno koliko zadire u privatnost osobe koja je na merama", rekao je Pokuševski.

Tijana Uzelac iz BIRN-a navela je da se na taj način ne zadire samo u privatnost tih osoba, već i svih sa kojima je ta osoba u kontaktu.

"Osim porodice i prijatelja, to mogu biti kontakti sa poverljivim izvorima. Materijali dobijeni od istih. Pitanje ko će i da li će razgovarati sa novinarom koji je 'ozvučen'. Sve to stvara opasnu i neizvesnu situaciju", smatra Uzelac.

Sve je veći broj građana kojima se narušavaju digitalna prava i koji su kandidati da budu na merama. Osim studenata i novinara, tu su još ekološki ali i drugi aktivisti, zatim poljoprivrednici, advokati.

Andrijana Ristić iz Share fondacije kaže da oni pomažu građanima koliko mogu, ali da su kapaciteti organizacija civilnog društva nedovoljni za trenutne potrebe.

"Živimo u trentutku i državi gde smo svi opravdano u paranoji, pre svega aktivisti, student, novinari. Mi ćemo svakako pomoći, ali pre nego što nam se obrate oni koji sumnjaju da su njihova prava ugrožena, savetovala bih da pre toga razmisle da li su bili u situacijama koje su bile problematične. Da li je telefon bio van vašeg vidokruga, da li su menjane neke stvari na posatavkama. To su osnovni indikatori", zaključila je Ristić.

 

Izvor: N1