RASULO: Čačanska Opšta bolnica nema kiseonika, krvi, "sinopena", penicilina...

"Opšta bolnica u Čačku nema kiseonik koji je ranije bolnica u bocama davala najtežim pacijentima obolelim od plućnih bolesti i koji moraju kiseonik da koriste po 24 sata dnevno da bi uopšte mogli da funkcionišu. Do pre par godina "kisikana" bolnice je na nalog pulmologa ili ordinirajućeg doktora izdavala bocu sa kiseonikom porodici koja je to nosila kući. Kada se potroši porodica je menjala boce, tako da su ti pacijenti bukvalno mogli da žive i da dišu.

To je ukinuto, pa su pacijenti morali da odlaze u magacine tehničkih gasova u Čačku, a od pre nekoliko meseci i to im je zabranjeno. Za kiseonik je sada najbliže otići do Kraljeva i tu, ali i u Beogradu, možete uzeti kiseonik za kućnu upotrebu. Pacijenti ne mogu da ostanu bez kiseonika tih nekoliko sati koliko porodicama treba da odu do Kraljeva i natrag, pa su prinuđeni da nabavljaju i malu bocu koja će biti u upotrebi dok ne stigne velika boca. To je nešto što je nedopustivo", istakao je dr Aleksandar Radojević.

 

Dr Aleksandar Radojević, GG "Za napredniji Čačak"; Foto: Epicentar press

 

"U celoj državi, i u samom Čačku, nema sinopena, jednog od tri ključna leka u anti - šok terapiji. Ako nemate sinopena, urbazona i andrenalina, nemate mogućnost da primenite anti - šok terapiju. Klinički farmakolozi su nam savetovali da čuvamo po ampulu – dve sinopena koju ćemo dati u kritičnoj situaciji kada dođe pacijent sa nekim akutnim problemom, a da se lakšim pacijentima daju tablete.

Prosto je neodrživo rešenje da jedan kliničar pravi selekciju kome je manje ili više hitno da se da terapija. Od skoro nema ni penicilina i kristalnog penicilina, pa su se ljudi snalazili i išli u Bosnu i Hercegovinu da nabave ampule za svoju decu ili roditelje kojima je propisan. Prosto je neverovatno da nema elementarnog leka kao što je penicilin i koji suvereno vlada na medicinskoj sceni.

Fabrika lekova "Galenika", koja je nedavno privatizovana, nema izgleda interes da pravi jedan od ključnih lekova koji je opet tako jeftin i ne donosi profit. Imati zdravstvo, a nemati ove elemente u terapiji u bolnici, mislim da je isto kao i imati pekaru bez brašna", smatra dr Radojević.

Radojević je još jednom ukazao na nestašicu krvi zbog čega su teški pacijenti i životno ugroženi.

"Ovih dana pacijenti kojima je neophodna krv i koji se leče od najtežih bolesti i koji primaju hemoterapiju, čekaju da im se dopremi po neka kesica krvi iz Beograda i po nekoliko dana. Na taj način prave se veći troškovi samom zdravstvenom sistemu, jer pacijenti leže čekajući krv, ali daleko veći problem je taj što su oni izloženi riziku da tako dugo vreme budu potencijalno životno ugroženi", rekao je dr Radojević.

Kako je istakao dr Aleksandar Radojević to nije kraj listi nedostajućih lekova, jer nedostaju i citostatici, pa su pacijenti na hemoterapiji izloženi riziku da im se prekine terapija, što je izuzetno opasno.

U pojedinim seoskim ambulantama, poput Preljine i Slatine, nedostaje i tetabulin (serum, tačnije, hiperimuni humani gaglobulin) koji pacijenti primaju u slučaju nekih težih povreda. S obzirom da je stanovništvo na seoskom području podložnije povredama nego u gradovima, nedopustivo je da ni ovog leka nema, već se pacijenti upućuju u Dom zdravlja u Čačak ili, pak, da ampulu istog nabave u apoteci, dodao je dr Radojević.

Prvi čovek GG "Za napredniji Čačak"  je podsetio da je i dalje poseban problem u zdravstvu mali broj zdravstvenih radnika, lekara specijalista, subspecijalista, izabranih lekara, sestara, ali u poslednje vreme i servirki i spremačica koje imaju ogromne norme i koje ne mogu da ispune obaveze u deljenju hrane i u održavanju higijene.

 

Izvor: Epicentar press