Dveri: Nastavak šema, kombinacija i predizbornog marketinga čačanske vlasti

Kao što bi rekao Zoran Radmilović: "Kada si glup, nije ti teško. Teško je drugima." Tako je teško i Čačanima kada imaju ovakvu vlast. Tu treba dodati i polupismenost predstavnika vlasti, što inače nije ništa strašno, sve dok tako polupismen ne dođe na odgovornu javnu funkciju. Onda to postaje veliki problem svih nas.

Pritom, ne mislimo samo na Milun Magistar Todorovića, koji je odjednom postao magistar pod stare dane, a da mu se pri tom ni o osnovnoj diplomi ništa ne zna.

Neverovatno je da oni koji vode grad ne znaju razliku između javne nabavke i javnog konkursa za idejno rešenje, iako ta dva pojma nemaju skoro nikakve međusobne veze. Zato ponovo pitamo: Ko je i kada sproveo javni konkurs za idejno rešenje uređenja plaže? Ko je pobedio na tom konkursu? Ko čini žiri koji je odlučivao o pobedniku?

Ko je još učestvovao i kakva su druga ponuđena rešenja? Da li su Čačani pitani koje rešenje im se najviše sviđa? Jer prostor oko gradske plaže je javno dobro koje je od izuzetnog značaja za sve Čačane, i kao takvo mora dobiti najbolje moguće rešenje, a ne da rešenje bude kolateralna šteta "burazerskih" šema i kombinacija vlasti, iz koje misle da izvuku još novca.

Naravno da ništa od ovoga nije sprovedeno, jer evropska praksa javnih konkursa za takve neznalice malograđanskog duha je "špansko selo". Uostalom, u tom slučaju ne bi mogli da nameštaju posao i ne bi mogli da sprovode ovakva svoja nakaradna rešenja. Neverovatno je da se o izgledu ovog grada pitaju svi samo ne časni predstavnici struke, što i ne bi bilo toliko strašno kada bi ova vlast bila barem malo stručna.

 

Foto: SP Dveri, ilustracija

 

Očigledno da smo bili u pravu kada smo tvrdili da će vlast izbetonirati i asfaltirati kompleks oko stadiona jer su u svojoj propagandnoj prezentaciji sakrili veći deo kompleksa, a koji je očigledno planiran za asfaltiranje.

Naš pravno - ekonomski tim će pokrenuti brojne radnje povodom niza sumnji i oko ovog posla, a koje se pre svega odnose na očigledno "prenaduvanu" cenu radova. Sa tim u vezi iznosimo nekoliko osnovanih sumnji i pitanja.

1. Kako to da uvek ista firma dobija ovakve poslove?
2. Kako to da kvadrat behatona u ovakvim vašim poslovima, grubom računicom, košta preko 50 €/m², a zna se da mu je prosečna cena oko 15 €/m²? Kako se utroši ogroman višak sredstava i gde on završava?
3. Kako to da ovakve raspisane javne nabavke nikada nema na zvaničnom sajtu grada i da li za njih mogu da saznaju samo firme bliske vlastima?

Naravno, ponovićemo predlog Dveri (nekompletan) kako treba urediti ovaj prostor, odnosno jedno od rešenja koje bi se našlo na javnom konkursu, jer potrebno je dokazati da je moguće rešiti ovaj prostor sa minimalnim betoniranim površinama. Ali kako bi se onda delio procenat od posla?

 

Izvor: Epicentar press