Svetac koji povezuje manastir Tumane i Čačak

Piše: Svetislav Lj. Marković

RADOJE ARSOVIĆ (otac Jefto (1851–1911), majka Sava (1853–1912)), rođen je kao peto dete svojih roditelja u Kušićima 13/25. decembra 1893, a kršten u Milandži 20. decembra 1893. godine (krstio ga sveštenik Jovan Popović). Imao je braću Milenka (đeneralštabni artiljerijski major, koji je poginuo 1914) i Radenka (živeo u Frankfurtu i imao sina Milenka) i sestre Jelu Civrić, Radojku Rajičić (sahranjena u Slatini) i Ivanku Krivokuća (živela u Čačku i Beogradu). Osnovnu školu završio je u susednoj Milandži. U školu se upisao 1902. godine. U arhivi škole postoje upisnice svih razreda koje je Radoje završio. Zanimljivo da je u trećem razredu (1904/05) bio dobar đak sa samo dve četvorke (iz srpskog jezika i veronauke).

U završnom četvrtom razredu (1905/06) bio je odličan, a opet je imao dve četvorke (jestatvenica i poljoprivreda), ali ovoga puta ostale ocene su bile petice. Učitelj mu je bio Božidar Nešković. Čačansku Gimnaziju je upisao 1906. godine. Iz Izveštaja o radu i učeničkom napretku u školskoj 1907/08. godini vidi se da je sa odličnim uspehom završio drugi razred (od 23 učenika tri su bila odlična). Razredni starešina bio mu je Dragutin Janković, profesor srpskog i nemačkog jezika. Tada je napustio Gimnaziju u Čačku. Studije je posle Velikog rata završio u Parizu. Doktorirao je filozofiju na Sorboni u Parizu i prava u Monpeljeu. 

Jedno vreme je radio kao službenik u našoj ambasadi u Parizu. Zbog vladike Nikolaja Velimirovića napustio je diplomatiju i došao kod njega u Ohrid, pa u Bitolj, gde je boravio do 1936. godine. Potom je prešao u Žiču, gde se zamonašio postavši monah Jakov, i radio kao urednik Hrišćanskog misionara i štampar. /stručni slovoslagač bio je Ivanjičanin Dragoljub Zarić (monah Dionisije), koji je tu došao iz Kragujevca./ Članke i prevode verske sadržine objavljivao je u Malom misionaru (od 1932), Misionaru, Hrišćanskoj zajednici, potpisujući se kao R. A., R. J. A., Radoje J. Arsović, J. A., Radoje J. Ars… Bio je urednik Misionara (1936–1938) i pomoćnik urednika Hrišćanske zajednice (1935). Preveo je na srpski jezik brojne članke i knjige: Žitja svetih devojaka (Kragujevac, 1936), Istorija monaha u Egiptu (Beograd, 1984), Bogohranimom svjaščenstvu poslanije (Priština, 1995).

 

 

Kao iskušenik i monah strogo se podvizivao i odlikovao se mnogobrojnim duhovnim darovima. U toku rata živeo je u manastiru Ljubostinji, gde je upamćen kao veliki podvižnik. Posebno je od savremenika upamćen njegov dar prozorljivosti: predskazao je bombardovanje Beograda i manastira Žiče tokom Drugog svetskog rata. Istakao se kao veliki misionar i propovednik. Pomogao je obnovu manastira Svete Trojice na Ovčaru. Umro je 15. februara 1946. godine u selu Rabrovu, na putu za manastir Tumane. Sahranjen je 16. februara u manastiru Tumane kod Golupca.

 

Manastir Tumane kod Golupca; Foto: Bus Plus produkcija

 

Dvadeset prvog oktobra 2014. godine pronađene su gotovo u celosti sačuvane njegove svete mošti. U maju 2017. godine u prisustvu više hiljada vernika, a na osnovu odluke Sabora Srpske pravoslavne crkve kanonizovan je kao prepodobni Jakov Novi Tumanski. Pravoslavni vernici ga slave 21. avgusta. O njemu su napisane dve knjige: Jovan Radosavljević: Žički monah otac Jakov Arsović – duhovni učenik Vladike Nikolaja, Novi Sad, 2012. i Radoman Svetković, Slobodan Obradović: Jakov Arsović – smireni doktor nauka, Duhovni lug, Kragujevac, Lio, Gornji Milanovac, 2010.

PROČITAJTE JOŠ I: Manastir Tumane uputio donaciju Opštoj bolnici Čačak

 

Izvor: OzonPress