Srpsko pravosuđe: Što veći slučaj, to veća šansa za zastarelost

Krivični postupak protiv Bogoljuba Karića okončan je 2016, posle deset godina, jer je nastupila zastara krivičnog gonjenja, odnosno, prošao je zakonski rok u kome su državni organi mogli da ga osude. Istragu je započelo Okružno tužilaštvo u Beogradu (današnje Više tužilaštvo), zbog navodnog izvlačenja novca iz preduzeća Mobtel, koju su Karićeva firma BK Trade i državna firma PTT Srbija osnovali 1994. godine, s ciljem uvođenja mobilne telefonije u Srbiju.

Optužnica protiv Karića i još 15 osoba je podignuta 2010. godine, tri godine kasnije je prekvalifikovana, ali suđenje pred Višim sudom u Beogradu nikada nije počelo. Viši sud je u januaru 2016. godine doneo rešenje o obustavi postupka zbog zastarelosti.

Prema podacima Vrhovnog kasacionog suda, u Srbiji je tokom 2015. i 2016. godine ukupno zastarelo 930 krivičnih predmeta, među kojima je i Karićev slučaj. Od toga, pred osnovnim sudovima je zastarelo 898, a pred višim 32 predmeta.

Viši sudovi vode postupke za teža krivična dela, za koja su zaprećene veće kazne. Iako su u protekle dve godine imali samo 32 zastarela slučaja, u javnosti se često mogao steći utisak da je takvih slučajeva bilo mnogo više. Jedan od razloga za to je i činjenica da su viši sudovi vodili neke od najznačajnijih sudskih postupaka, od kojih neki i jesu zastareli.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je od viših sudova prikupio podatke po kojima je od 1. januara 2015. do 1. avgusta 2017. godine zastarelo najmanje 19 predmeta vođenih zbog sedam koruptivnih krivičnih dela: primanje i davanje mita, pronevera, kršenje zakona od strane sudije i tužioca, trgovina uticajem, kao i zloupotreba službenog, odnosno, položaja odgovornog lica.

Slučajevi koji su vođeni zbog sumnje na ozbiljnu korupciju a koji su zastarevali, delimično ili potpuno, obično su obuhvatali veći broj optuženih, uglavnom za zloupotrebe položaja, pa su samim tim uključivali i finansijske istrage. Sagovornici CINS-a ocenjuju da su upravo ovo razlozi koji utiču na to da predmeti traju dugo i na kraju ne dobiju epilog. Kao problem navode i neefikasni pravosudni sistem.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Goran P. Ilić kaže da je jedan segment zastarevanja predmeta pitanje pravne sigurnosti osumnjičenih ljudi, ali da je drugi to što se u ovakvim slučajevima pokazuje gubljenje poverenja u pravosudne institucije, “da one nisu u dovoljnoj meri spremne, sposobne, kvalifikovane (…) čak i nezavisne i samostalne da se izbore sa tim problemima.”

 

KASNO POKRETANJE POSTUPAKA = TEŽE PRIBAVLJANJE DOKAZA

 

Zastarelost krivičnog gonjenja je institut po kom, nakon određenog broja godina, policija, tužilaštva ili sudovi moraju obustaviti postupak koji vode protiv osumnjičenih. Zastarelost može nastupiti i za izdržavanje sankcija.

Prema rečima profesora Pravnog fakulteta Gorana P. Ilića, državni organi moraju da reše da li je neko izvršio određeno krivično delo „a ako oni to ne urade u određenim vremenskim okvirima onda je pitanje koliko je zakasnela pravda uopšte više i pravda”.

Lidija Komlen Nikolić, presednica Etičkog saveta Udruženja tužilaca Srbije, kaže za CINS da problem zastarevanja nije povezan samo sa funkcionisanjem tužilaštava i sudova, već i drugih državnih organa, poput policije, poreske policije i finansijskih institucija.

"Okončavanje postupaka konstatovanjem da je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja sigurno ne pokazuje da je borba protiv korupcije efikasna. Pogotovu kad se imaju u vidu visoko profilisani predmeti, za koje je javnost zainteresovana", navodi Komlen Nikolić.

Postupak protiv Stanka Subotića, koji je bio optužen za šverc cigareta tokom devedesetih godina, delimično je okončan oslobađajućim presudama a delimično odbijanjem optužbi zbog zastarelosti. Prva optužnica u ovom predmetu podignuta je 2007. godine, a menjana je 2011. i 2013. godine.

Subotić je, zajedno sa nekadašnjim direktorom Savezne uprave carina Mihaljom Kertesom i još 13 osoba, bio optužen da je tokom 1995. i 1996. u Jugoslaviju uvozio cigarete kršeći carinske propise i uz pomoć falsifikovanih carinskih isprava. Po jednoj tački optužnice državi je naneta šteta od oko 22 miliona tadašnjih nemačkih maraka.

Oktobra 2011. godine doneta je prva presuda: 13 osoba, uključujući i Subotića, je osuđeno na zatvorske kazne a dvoje je oslobođeno. U februaru 2013. godine Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je ovu presudu i suđenje vratio na početak, navodeći da fotokopije dokumenata ne mogu da se koriste kao dokazi.

Nova presuda Posebnog odeljenja Višeg suda doneta je 18. jula 2014. godine, kada su osumnjičeni oslobođeni jednog dela optužbi, dok je drugi deo, koji se odnosio na 1995. godinu, odbačen zbog nastupanja zastarelosti. Apelacioni sud je potvrdio ovu presudu u novembru 2015. godine.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud je kasnije, posle žalbe Tužilaštva, utvrdio da je ovom presudom, u oslobađajućem delu, zakon prekršen u korist Subotića i ostalih, pošto Apelacioni sud ponovo kao dokaze nije prihvatio fotokopije.

Optužbi je u ovom predmetu oslobođen i Mihalj Kertes, protiv koga su 2014. godine, u drugom postupku, zastarele i optužbe za iznošenje državnog novca na Kipar devedesetih godina.

Prema rečima Lidije Komlen Nikolić iz Udruženja tužilaca, jedan od problema koji dovodi do zastarevanja u predmetima poput ovih je i to što postupak obično započinje nakon što je protekao duži vremenski period nakon izvršenja krivičnog dela.

"Ova situacija dovodi do toga da dobar deo dokaza, koji je bio lako dostupan u kratkom vremenskom periodu nakon izvršenja je sad teže pribaviti i podrazumeva duži postupak", navela je Komlen Nikolić.

 

SLUČAJ INDEKS

 

Jedan od dugotrajnih sudskih postupaka, koga su takođe obeležila zastarevanja protiv optuženih, jeste suđenje za takozvanu "aferu Indeks".
Optužnica u ovom predmetu podignuta je 2007. godine, dopunjena 2008. i 2010, protiv ukupno 94 osobe, među kojima su i profesori Pravnog fakulteta u Kragujevcu.

Osumnjičeni su za prodaju ispita u zamenu za novac ili skupe poklone poput viskija ili parfema.
Deset godina kasnije, presude još nema, ročišta su više puta odlagana, postupak je zbog zastarelosti ukupno obustavljen protiv vise od pola osumnjičenih, od čega protiv 18 u protekle dve i po godine. Iznošenje odbrana počelo je septembra 2009. godine, dok je u junu 2013. godine počelo čitanje pismenih dokaza.

Postupak se vodi pred Višim sudom u Smederevu, a iz Višeg tužilaštva u ovom gradu navode da su se događaji iz ovog slučaja odigrali od 2002. do 2007. godine, pa je zbog toga zastarelost nastupila u periodu od 2012. do 2017. godine.

"Zbog primene tzv. novog Zakonika o krivičnom postupku, zbog štrajka advokata 2014. godine, zbog izbora sudija porotnika, zbog čega je glavni pretres počeo iznova početkom 2015. godine, krivični postupak nije okončan i sada je u fazi izvođenja dokaza čitanjem i uvidom u prikupljene pismene dokaze", navode iz smederevskog Višeg tužilaštva u pisanom odgovoru.

Veliki broj osoba obuhvaćenih istragom takođe je jedan od problema na koje su ukazali sagovornici CINS-a, govoreći o uzrocima zastarevanja predmeta.

"Ideja da vi sada pokušate da jednim optužnim aktom obuhvatite skoro 100 imena, sama ideja da vi morate imati ne znam koliko prisutnih ljudi u toj sudnici, pa se onda problemi i sa sudnicom jave, tu apsolutno ne morate da budete krivično-procesni mag pa da vam bude jasno da je tako nešto gotovo osuđeno na zastarevanje", kaže Goran P. Ilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

 

Izvor: CINS