"Medijska pismenost" uvedena kao izborni premet u škole

Vest je prošla prilično nezapaženo iako se to može smatrati uvođenjem "medijske pismenosti" u sistem obrazovanja u državi u kojoj su ta, kao uostalom i funkcionalna ili "klasična" pismenost građana daleko od zadovoljavajuće.

Poslanik u Skupštini Srbije Predrag Jelenković (SDPS) rekao je za naš list da je do ovakve promene u obrazovnom sistemu došlo nakon što je, u decembru 2016. godine, postavio poslaničko pitanje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja „da li se razmišlja o sve češćim zahtevima đaka, nastavnika i roditelja o uvođenju ovog predmeta u obrazovni sistem Srbije od osnovne škole, i to kao zasebnog a ne kao dela građanskog vaspitanja i informatike. On je kazao da su u Ministarstvu tada nezvanično kazali da je „ideja dobra“ i da će je „imati u vidu“, a njegovo pitanje prosledili su Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, zaduženom za školske planove i programe.

"Medijska pismenost se često pominje u kontekstu evropskih integracija, odnosno kao važan faktor na polju demokratizacije i razvoja građanskog društva u Srbiji. Ona je važna za obrazovni sistem svake demokratske zemlje. Međutim, jedno od istraživanja, koje su 2016. godine realizovali niški Filozofski fakultet i Medija reform centar, a u kojem je učestvovalo 3.700 đaka završnih razreda u 18 niških srednjih škola, kao i njihovih nastavnika i roditelja, pokazalo je da se sve tri ispitane kategorije – nikada nisu srele sa programima medijske pismenosti" – naveo je Jelenković.

Medijska pismenost, inače, podrazumeva sposobnost građana da pristupa, tumači i kritički vrednuje medijske sadržaje, kao i da stvori i odašilja medijske poruke. UNESCO je, inače, još sedamdesetih godina prošlog veka podstakao pitanje medijskog obrazovanja, zatraživši da naučnici na međunarodnom nivou istraže njegovo uključivanja u obrazovne sisteme svih razvijenih, pa i manje razvijenih zemalja.

Prema istraživanju o medijskoj pismenosti u Srbiji, koje je Biro za društvena istraživanja (BIRODI) za potrebe Medijske koalicije sproveo krajem 2013. godine, na uzorku od više od 3.200 srednjoškolaca, profesora građanskog vaspitanja, studenata novinarstva i novinara, među ispitanicima „postoji lažni utisak o stepenu medijske pismenosti“. Jedan od rezultata istraživanja je da je neophodna edukacija o opštoj medijskoj pismenosti svih aktera, a posebno edukacija o novim medijima i društvenim mrežama.

"Učesnici istraživanja većinski su izjavili da mediji nemaju kvalitet, ali i da nemaju utisak da mogu bilo šta da urade u vezi sa tim" – jedan je od rezultata ovog istraživanja.

 

Piše:  Z. Miladinović, Danas

Pola odraslih građana funkcionalno nepismeno

 

Srbija je prva u Evropi po broju funkcionalno nepismenih. Zvanična statistika pokazuje da u Srbiji ima oko 50 odsto odraslih koji su završili samo osnovnu školu, ali su funkcionalno nepismeni.

Prema poslednjem popisu stanovništva, svaki sedmi odrasli građanin Srbije (14 odsto) nema završenu i osnovnu školu, iako je ona po zakonu obavezna, dok diplomu srednje škole nema svaka peta odrasla osoba.