KATASTROFA: Tako novinari lokalnih medija opisuju finansijsku situaciju u vreme korone

Drastično su smanjeni prihod od reklama, novac sa medijskih konkursa se ne isplaćuje, donacija je manje... Bez direktne pomoći države, kažu i naši sagovornici, teško da će opstati. Pomoć države zasad nije ni na vidiku.

Pandemija koronavirusa bacila je globalnu ekonomiju na veliki test izdržljivosti, a među onima koji su je prvi osetili jesu mediji, čiji se prihodi od reklama drastično smanjuju. U Srbiji su posebno ugroženi lokalni mediji. Oni su i pre korone levitirali između opstanka i kraha, dok je sada i ono malo prihoda koje su imali dovedeno u pitanje.

To je pokazalo i istraživanje Asocijacije lokalnih i nezavisnih medija Lokal pres, sprovedeno početkom aprila. Svega 10 odsto lokalnih medija, koji su učestvovali u istraživanju, izjasnilo se da bez pomoći države ili donatora može da preživi naredna tri meseca, dok je 30 odsto ispitanika reklo da ima sredstava tek za narednih mesec dana.

U čak 87 odsto elektronskih medija smatraju da im je opstanak ugrožen, slede štampani mediji sa 77 odsto i onlajn mediji sa 64 odsto.

Kao najčešće razloge ovakvog položaja mediji su navodili smanjenje prodaje oglasnog prostora, otkazivanje ugovora od strane oglašivača, kašnjenje i neisplaćivanje sredstava iz donacija.

Kako bi smanjili troškove, čak 47 odsto štampe je prestalo da objavljuje informacije na papiru i prešlo je na onlajn i PDF izdanja, isto toliko njih je smanjilo broj strana. U šest odsto lokalnih medija kažu da se nisu prilagodili novonastalim uslovima.

Što se tiče lokalnih televizijskih i radijskih stanica, 37 odsto njih je smanjilo broj priloga, ukinulo pojedine emisije, ili nastavilo da plasira samo servisne informacije.

Bez direktne pomoći države nema opstanka

Radio-televiziji Šabac su veliki klijenti otkazali ugovore o reklamiranju, pa će prihod od reklama za april, kako kažu u toj medijskoj kući, biti nula. Trenutnu situaciju ocenjuju kao katastrofalnu, ali još uvek ne otpuštaju radnike.

Zbog finansijskih poteškoća pojedini lokalni listovi su prestali da izlaze, kao što su Kikindske, koje su nakon mesec dana, 17. aprila ponovo izašle u okviru dnevnog lista Danas.

Više ne izlazi ni Naša nova reč, nedeljnik leskovačkog portala JUGpress.

Pojedine novine, kao što su Sremske i Podrinske, izlaze na znatno manjem broju strana. Dragan čorđević, direktor Sremskih novina iz Sremske Mitrovice, kaže za Cenzolovku da je stanje katastrofalno, te da su opali prihodi i da je zbog toga broj stranica smanjen za četvrtinu.

"Otkazane su nam ugovorene kampanje, prodaja oglasnog prostora je totalno zamrla, otkazuju nam dugogodišnji oglašivači. Ne znamo koliko ćemo moći ovako, procenjujemo – do kraja aprila, jer obaveze za štampu, plate, kao i doprinosi, porezi i PDV, imaju svoje rokove koji ističu i moraju se poštovati. Bez blagovremene direktne pomoći države teško ćemo opstati", zaključuje čorđević i dodaje da još nisu dobili ni novac od konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja, iako su ponegde potpisani i ugovori.

Veliki pad prihoda beleži i novosadski portal i Radio 021, jer je takođe ostao bez velikog broja oglašivača. Tokom vanrednog stanja zatvorili su i Radio Cafe, koji im je pravio trećinu prihoda. To ih je nateralo da sprovedu mere štednje, da otkažu saradnju nekim honorarnim saradnicima i dobavljačima.

Istovremeno, zbog velike gladi za informacijama, rad redakcije je pojačan, kao i poseta sajtu, koja je porasla za 140 odsto.

Slobodan Krajnović, direktor i glavni urednik Radija 021, kaže da to ne dovodi do porasta broja oglašivača. I on upozorava na to da nedostaje konkretnija pomoć države, kao što je oslobađanje od poreza ili drugih dažbina.

Kompletan tekst možete pročitati OVDE!

 

Izvor: Cenzolovka

AUSTRIJA, NEMAČKA I PORTUGAL NAŠLI NAČIN DA POMOGNU I NOVINARIMA:

 

Pojedine evropske države, kao što su Francuska i Austrija, već su uvele mere za pomoć medijskim radnicima i slobodnim novinarima. S druge strane, u Hrvatskoj i Sloveniji vlade nisu donele posebne mera za novinare ili medije, već oni mogu koristiti pomoć koja se odnosi i na ostala preduzeća.

Istraživanje HND-a je pokazalo da su frilenseri i honorarci dobili otkaze, a u hrvatskim medijima je došlo do drastičnog rezanja plata stalno zaposlenima.

Kako svedoči Dražen Simić, slobodni novinar iz Lisabona, u Portugalu nema posebnih mera za podršku medijima, već se mogu koristiti opcije raspoložive za sve ostale firme – krediti za isplatu plata, subvencionisanje isplata dela plate od strane države za privremeno otpuštene i slično. Frilenseri mogu aplicirati za određenu vrstu socijalne pomoći. Simić kaže da se svi mediji u Lisabonu prvenstveno finansiraju od reklama i da je veliko pitanje šta će biti s njima za mesec-dva.

I u Nemačkoj žestoko padaju prihodi zbog oglasa, pa su pojedini mediji, poput Zidojče cajtunga, poslali pojedine zaposlene na „skraćeni rad“. Mediji imaju pravo na pomoć, kao i svi drugi, na po 9.000 evra za tri meseca, ukoliko su zbog korone ostali bez određenih sredstava.

Nemanja Rujević, dopisnik DW iz Nemačke, kaže za Cenzolovku da je isplata već počela, a da će se provera sprovesti kasnije. On kaže i da država pokriva između 60 i 67 odsto zarade onim zaposlenima kojima je radno vreme skraćeno.