Dr Vladimir Dimitrijević podsetio na reči Božidara Kneževića: "Slobodni ljudi ne daju svoju školu i srpsko obrazovanje"

"Samo je onaj pravi, plemeniti, viši čovek koji radi ono što je uveren da treba da radi i ne radi ništa što je uveren da ne treba da radi – ma kakvi ga spoljašnji ili unutrašnji momenti na to nagonili. Mi, profesori Gimnazije u Čačku, radimo ono što ne moramo da radimo: branimo svoju školu od okupacije. Kao slobodni ljudi i slobodni učitelji, ne damo našu školu i srpsko obrazovanje – jer borimo se za pravdu i istinu."

- dr Vladimir Dimitrijević (prenoseći misao Božidara Kneževića)

Poruke sa platoa Gimnazije: Glas za dostojanstvo i slobodu

U trenutku kada se čačanska Gimnazija priprema za obeležavanje čitavog veka rada u sadašnjem objektu i čak 190 godina tradicije (osnovana 1837. godine), njeni profesori ponovo su izašli pred učenike, kolege i sugrađane. Kako ističu, njihov cilj nije stvaranje nemira, već podsećanje na temeljne vrednosti i istorijski značaj ustanove koja je decenijama bila i ostala kulturno i obrazovno jezgro grada.

Profesor Dimitrijević podsetio je okupljene da se prosvetari sada štite integritet škole i profesije.

Božidar Knežević kao inspiracija i moralni uzor

Govoreći o bogatoj istoriji Gimnazije, dr Dimitrijević je podsetio na lik i delo Božidara Kneževića, jednog od najvećih srpskih filozofa krajem 19. veka, koji je ujedno bio profesor i direktor ove ustanove.

U Kneževićevo vreme, energijom nastavničkog kadra, škola je nastojala da preraste okvire niže gimnazije i otvori više razrede, čime je čačanskim đacima omogućeno potpunije srednje obrazovanje i direktan prolaz ka Velikoj školi u Beogradu. Međutim, burne političke borbe između liberala, naprednjaka i radikala direktno su se odražavale na prosvetu. Knežević se suočavao sa optužbama tadašnjih vlasti da štiti politički nepodobne nastavnike, što je 1894. godine dovelo i do njegove smene sa mesta direktora.

Uprkos teškim i neadekvatnim uslovima - u vreme kada današnja monumentalna zgrada arhitekte Dragutina Maslaća još nije bila sagrađena - škola je ostala duhovno i kulturno središte grada, a sam Knežević je u Čačku prevodio kapitalno delo Henrija Tomasa Bekla "Istorija civilizacije u Engleskoj", unoseći evropske prosvetiteljske ideje u domaću nastavu.

Čovek, dužnost i sloboda: Citat koji odzvanja

Citirajući Kneževićeve filozofske zapise o ljudskom karakteru i dužnosti, Dimitrijević je istakao gradaciju ljudskih postupaka:

"Najmanja je oblast 'treba', a najveća oblast 'mora'... Najmanje je ljudi koji rade ono što treba da rade, a mnogo više onih koji rade ono što moraju da rade... Samo je onaj pravi, plemeniti, viši čovek koji radi ono što je uveren da treba da radi i ne radi ništa što je uveren da ne treba da radi – pa ma kakvi ga spoljašnji ili unutrašnji momenti na to nagonili. Mnogo je niži čovek koji radi samo ono što može, a najniži su ljudi koji rade samo ono što moraju.“

Primenjujući ove reči na današnji trenutak, Dimitrijević je zaključio da profesori čačanske Gimnazije odbijaju da "saviju vratove" i slede odluke koje narušavaju prosvetno dostojanstvo, već biraju da rade ono što je njihova moralna obaveza.

Protesti se nastavljaju

Prosvetni radnici najavili su da će sa istog mesta nastaviti svakodnevna obraćanja javnosti, ubeđeni da glasovi prošlosti i lekcije velikana poput Božidara Kneževića moraju ostati smernica i za sadašnjost i za budućnost čačanskog obrazovanja.

Naredno protestno okupljanje zakazano je za ponedeljak u 13.00 časova na platou ispred čačanske Gimnazije.

Izvor: Epicentar press