Otvorena izložba "Olga Jevrić - Kompozicija i struktura" (FOTO)

Autori i kustosi izložbe: Žaklina Marković (Srpska akademija nauka i umetnosti) i Dejan Vučetić (Kuća legata)

Kustos Umetničke galerije "Nadežda Petrović": Julka Marinković

 

 

Nakon premijerne izložbe održane u Galeriji SANU prošle godine, koja je bila upriličena povodom značajnog jubileja - stogodišnjice rođenja istaknute jugoslovenske i srpske vajarke, akademika i legatora, u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti, Kuće legata i Umetničke galerije "Nadežda Petrović" izložba je priređena u Umetničkoj galeriji "Nadežda Petrović" u Čačku.

 

 

Na otvaranju izložbe su govorili direktor Umetničke galerije "Nadežda Petrović" Branko Ćalović, Dejan Vučetić, kustos izložbe i dopisni član SANU Mrđan Bajić.

 

 

Branko Ćalović: "Pripreme se dešavaju u vreme kada se u domaćoj umetničkoj i kulturnoj javnosti na različite načine obeležava sto godina od rođenja ove izuzetne ličnosti srpske i jugoslovenske umetnosti dvadesetog veka, od čega je svakako najznačajnija velika retrospektivna izložba "Olga Jevrić – kompozicija i struktura" priređena u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti tokom oktobra i novembra 2022. godine. U nešto manjem obimu izložba je tokom ove godine gostovala u nekoliko gradova Srbije, a danas je priređujemo u našoj Galeriji. Tako važnoj umetnici do sada nije realizovana ni jedna skulptura u javnom prostoru pa nam je iz te perspektive drago da smo u prilici da upravo naš grad i naša Galerija isprave tu nepravdu i da u Srbiji dobijemo značajno i monumentalno delo. U tom smislu u godini kada se obeležava 150 godina od rođenja Nadežde Petrović, naša Galerija i grad Čačak realizuju izvođenje njene skulpture 'Raspon u tenziji' u javnom prostoru (na bedemu kraj Morave), verujemo kao pravnu i dostojnu priliku da se posle sedam decenija odužimo isto tako velikoj umetnici i ličnosti poput naše Nadežde, imajući u vidu da je na listi neizvedenih spomeničkih dela Olge Jevrić bio i grad Čačak, gde je ona 1952. godine učestovala po pozivu na konkursu za spomenik palim borcima."

 

 

 

Dejan Vučetić: "Izložba je fokusirana na njene skulpturalne misli koja se formirala od kraja četrdesetih godina. Ona je bila vrlo plodonosan umetnik. U samom njenom radu vidi se ljubav prema skulpturi i prema muzici. Na ovoj izložbi se vidi jedan tok razvojne misli od njenih ranih radova koji su nastali krajem četrdesetih godina - portret, figuracije, predlozi za spomenike zatim komplementarnih formi, agresivnih formi, prostora u staništu, kretanja, nizova, ukrštanja i možete tako steči sliku o njenom radu. Izložba koja je održana 1957. godine u galeriji ULUS je predstavila prekretnicu u srpskoj i jugoslovenskoj skulpturi koja jer je tada na jedan vrlo smeo i hrabar način stupila sa apstraktnom formom unoseći novinu, ne samo u obliku i formi već i u materijalu - ferioksidu. Ovo je odredilo tri elementa koji karakterišu njenu sklpturu: masa, gvozdene šipke i sam prostor."

 

 

 

Izložbu je otvorio Mrđan Bajić sledećim rečima: "Danas, povodom stogodišnjice rođenja Olge Jevrić - otvaramo ovde izložbu koja je premijerno prikazana u Galeriji SANU, zato što smo opet i ponovo i uvek privučeni neponovljivom iskrom tog - kako Popa kaže - "zvezdanog tkiva". Voljom intelekta i truda čitav jedan univerzum koji nam je Olga ostavila govoreći o svojoj epohi - a koji i dalj govori o našoj – pa i onima kojima je telefeon osnovno saznajno sredstvo. Čuda dakle postoje."

 

 

Sve ovo napravljeno decenijskim radom u malom prostoru bivšeg logora, u kome su skulpture bile svuda naokolo – kao početak i kao sveprisutni cilj i svrha i ishodište, uz muzički izbor odmah aktiviran čim bi autorka ušla u atelje. Uz malo blago u ćošku, vizuelnu okosnicu tradicije: kolekcija razglednica iz velikih muzeja, gradova i s alokaliteta – skupljeni Olgin imaginarni muzej pre – svedostupnosti interneta – kolekcija nažalost ukradena – za kojom je autorka uvek žalila. Iz takvog posvećenog prostora, skromnog, redukovanog i odlučnog, oblikovano britkom i jakom mišlju, dolaze i ove celine njenog opusa poklonjene Legatu SANU i Kući legata – da o njima brinu i pokazuju ih, što ove institucije vredno i rade. Hvala im u ime svih.

 

 

O topografiji rada Olge Jevrić pisali su i govorili najstručniji i daleko sam od namere da pokušam da se tim tumačenjima približim. Hteo sam da na mestu ponovne koncentracije njenih skulptura, svi još jednom slavimo ovaj fantastični opus ušuškan ovde u belini galerijskog prostora u kome možemo da se opsednutim pogledom – izlolujemo od nesnosnosti svakodnevice.

 

 

O Olgi Jevrić takođe često govorimo, sasvim s arazlogom, kao i o nedovoljno prepoznatoj i široko priznatoj u našoj zajednici. O sasvim tragičnom odsustvu njenih radova u javnom prostoru. Ipak drugačije sagledano Olga Jevrić imala je nešto drugo što se ne stiče listingom referenci i kilometražom spomenika: njen opus ima nesumnjivo i nedodirljivo mesto apsolutnog i potpunog uvažavanja u profesionalnim krugovima kolega i stručnjaka – bili oni enformelisti ili konceptualisti. Bili oni iz osamdesetih ili devedesetih. Bili oni oni iz regiona ili iz sveta.

 

 

Ovaj opus retko je nadaren da nadilazi podele. Danas mnogo bolje razumemo i koliko je tek u udarničkom muškom svetu Jugoslavije šezdesetih i sedamdesetih godina, bilo teško radom izboriti prisustvo žene maestralog vajarskog opusa. Tada je Olga Jevrić, u našoj sredini, otvarala put apstraktnom mišljenju u skulpturi. Bila je prva žena čiji je rad predstavljen u paviljonu Jugoslavije na Venecijanskom bijenalu, 1958. godine, i to tako kolosalno, ali i prva žena vajar koja je u istoriji SANU postala njen član.

Njeno delo upisalo se dakle ipak od samih početaka njenog rada kao jedan od najistaknutijih segmenata srpske, jugoslovenske i evropske likovne baštine. I trajalo je celog njenog života - a pošto je ona po sopstevnom iskazu govorila "u ime žrtava a ne u ime pobednika" - ništa joj za to baš nije išlo na ruku, osim inteziteta njenog stvaralaštva."

 

 

Nakon otvaranja priređeno je kustosko vođenje kroz izložbu Dejana Vučetića.

Izložba će javnosti biti dostupna do 25. juna 2023.

 

Izvor: Epicentar press

Foto: Bus Plus produkcija