Elementarno i malo drugačije o čet-botu

U prvom delu večeri predstavljen je časopis koji već jednu deceniju čitaoce upoznaje sa najnovijim naučnim dešavanjima u svetu i kod nas, a nosi simboličan naziv "Elementi". O publikaciji Centra za promociju nauke govorio je gl. i odgovorni urednik Ivan Umeljić, dok je svoja zapažanja o veštačkim agensima, čet-botu iznela dr Vanja Subotić sa Instituta za filozofiju u Beogradu. Program je vodila bibliotekar Tanja Vuković.

 

 

U prethodno objavljena 42 broja ilustrovanog časopisa, bilo da je reč o matematici, fizici, astronomiji, biologiji, medicini, higijeni, filozofiji, umetnosti ili ekonomiji, čitaoce očekuju originalno napisane priče. Tako ćete, na primer, u "Elementima" pročitati odakle dolazi smeh, kako se rodio svemirski teleskop, o astrofizičaru koji traga za crnim rupama i dalekim galaksijama, šta sve (ne)može veštačka inteligencija, ali i o srednjovekovnim robotima. U određenim brojevima bilo je reči i o ogovaranju, ali sa biološkog aspekta, istinama i zabluduma o teorijama zavera, modi u Šekspirovom delima, dakle najrazličitijim ukršatanjima nauke, kulture i umetnosti.

"Tekstovi daju širi kontekst i otkrivaju detalje koje su manje poznati većini javnosti, kao što je, između ostalog, bilo u priči o neverovatno isprepletenim putevima nauke i robovlasništva", istakao je Umeljić.

On je govorio o autorima koji pišu za časopis, a to su istraživači koji poseduju više talenata, te tako ovo glasilo donosi teme sa naučnim pogledima koje nisu hermetične, već su pisane pitkim jezikom i domišljato. Poseban akcent stavljen je na poslednji temat koji je posvećen simbiozama, ali i vizuelnim sadržajima koji obogaćuju publikaciju a koje su plod rada nekih od najboljih ilustratora kod nas.

 

 

Broj 42 doneo je i tekst "Veštački agensi: uloge i ličnosti mašina" Vanje Subotić, koja je dugogodišnja saradnica glasila. Doktorirala je na filozofskim aspektima modela zasnovanih na veštačkim neuronskim mrežama – kao što su, modeli procesiranja prirodnog jezika i veliki jezički modeli implementirani u konverzacionu veštačku inteligenciju. Ona je sa čačanskim gimnazijalcima, kroz interaktivan pristup, razgovarala o ChatGPT i drugim čet-botovima, dajući i kritički osvrt na temu veštačke inteligencije. Početak izlaganja obuhvatio i priču o obradi tzv. prirodnih jezika, odnosno kako transformer radi i kako se povezuju tokeni, u ovom slučaju reči.

"Kada se zada pitanje čet-botu odgovor ne mora nužno biti tačan, zapravo to je statistički skup podataka koje dobijamo i koje ipak treba proveriti", naglasila je Vanja Subotić.

 

 

Potom je bilo reči i o tome da li čet-botovi zaista razumeju prirodni jezik, kao i o tome da li treba deliti privatnost sa konverzacionim veštačkim modelima. Jedan segment bio je posvećen poštovanju kulturoloških razloga, korišćenju virtuelnih avatara i opasnostima i zavisnošću koja se može javiti tokom nekontrolisanih "razgovora" i vezivanja za njih. Bilo je reči i upotrebi veštačke inteligencije prilikom rešavanja domaćih zadataka, da su to zapravo alati koji mogu biti pomoć ali ne i doslovna zamena za učenje.

Zanimljive odgovore su i po tom pitanju dali srednjoškolci. Zajednički zaključak, na kraju programa, bio je da informacije treba proveriti, da se znanje, između ostalog, nalazi u knjigama i da mozak kao i svaki organ koji se ne koristi na kraju i atrofira.

 

Tekst: Tanja Vuković

Fotografije: Vladimir Simić