Profajler Nemanja Popović: Bojim se da ovakvi događaji mogu da se ponove, neophodno hitno smirivanje situacije

I dok je jedan deo Srbije i regiona, ali i sveta pokušavao da nađe razloge za takav događaj i masakr nad nedužnih osmoro mališana i radnika obezbeđenja, i još toliko teško povređenih, dodatno otežano samom činjenicom da ga je počinio njihov vršnjak, šokirala nas je još jedna strašna vest.

Drugi mlad čovek u ubilačkom pohodu ubio je osmoro nedužnih ljudi, a ranio njih 14.

Zatečeni su i oni koji se godinama kroz svoj posao susreću sa najtežim slučajevima. Teškim ubistvima, maltretiranjima, zlostavljanjima...

Kako da razumemo sve ovo? Šta se zapravo dogodilo? Ko je zatajio? Gde smo pogrešili svi mi i na koga da svalimo krivicu? Šta je trebalo da uradimo i šta dalje?

U nadi da nađemo bar donekle racionalan odgovor, ova i druga pitanja postavili smo jednom od najboljih stručnjaka u svojoj oblasti.

Epicentar press objavljuje ekskluzivni intervju sa dipl. psihologom Nemanjom Popovićem, spec. kriminalistike i predsednikom Udruženja kriminalističkih profajlera CPA.

Teško je započeti razgovor na ovu temu ovih dana, pa smo na samom početku razgovora pitali Nemanju ono što se retko ovih dana može čuti: Kako ste? I kako se jedan psiholog oseća kada se susretne sa ovakvim događajima?

"Trenutno ne tako dobro, tužno, kao i većina građana u našoj zemlji. Moj posao je dugo vremena obuhvatao analizu i izradu profila upravo u ovakvim i sličnim slučajevima, tako da pored toga što sam viđao dosta ovakvih slučajeva, prvi put se dešava u mojoj neposrednoj okolini".

Kada govorimo o masakru u OŠ "Vladislav Ribnikar", psiholog Nemanja Popović nam je dao svoje viđenje ove teške situacije i šta se tu zapravo desilo.

"Ono što za sada znamo to je da se svakako radi o masovnom ubistvu ili poznatijem pod nazivom 'school shootings' – ubistvo u školskoj sredini. Karakteristika ovih događaja je da su se u početku (u celom svetu) javljali na radnom mestu, i to prvo uočeno kod radnika pošta, pa su dobili pomalo pežorativan naslov "going postal".  Najčešći motiv ovakvih slučajeva je ono što zovemo osvetničko agresivno ponašanje, gde mete izvršilaca često nisu osobe direktno povezane sa uzrokom ljutnje kod izvršioca, već možemo govoriti o tzv. Pomerenoj ljutnji/agresiji. Ovakvi slučajevi nastaju usled smanjene rezilijentnosti (otpornosti) i neadkvatih mehanizama za prevazilaženje stresa, najčešće upravo kod osoba za koje kažemo da su "preopterećene", mada to može da bude dosta individualno. Zato nas ovakvi slučajevi uvek začude i imamo osećaj da teško možemo da razaznamo šta se ustvari dogodilo", objašnjava Nemanja Popović.

 

Nemanja Popović na jednoj od edukacija; Foto: N. Popović/privatna arhiva

 

Na naše pitanje: Da li je moguće da niko nije mogao da nasluti da se sa maloletnim K.K, počiniocem stravičnog događaja, nešto dešava i kako nije niko mogao to da preduhitri Nemanja je istakao da ne želi nikoga da opravda, ali da je ovakve osobe teško prepoznati.

"Moguće je da osobe koje se ne susreću sa ovakvim slučajevima teško mogu prepoznati, koji su to sve faktori koji utiču na to da neko izvrši ovakav jedan čin. Jedan od takvih faktora je i asocijalnost, ali pre svega lični osećaj izolovanosti i asocijalnosti."

Nakon ovog stravičnog zločina, u medijima su se pojavljivale razne spekulacije i različite informacije, a jedna nam je privukla pažnju. Da li jedan četrnaestogodišnjak može tako dobro da barata oružjem i da li je odlazak sa ocem u streljanu mogao da utiče na odluku koju je dečak kasnije doneo?

"Naravno da može. I tip oružja je važan. Ovde je u pitanju, ako sam dobro razumeo, ČZ 75 shadow tip 2, oružje namenjeno za vrlo precizno i lako sportsko gađanje. Sam odlazak nije mogao direktno da utiče na odluku, ali neposredno da, naročito na odabir sredstva izvršenja i na razmere samog čina, kao i na lično ohrabrenje za tako nešto."

Podsetimo, naš sagovornik, Nemanja Popović je jedan od najuspešnijih profajlera na našim prostorima. Po struci je psiholog i spec. kriminalistike. Imao je priliku da radi na najtežim i najpoznatijim slučajevima masovnih ubistava na ovim prostorima.

Na pitanje da li postoji jedna ili više zajedničkih crta koje povezuju slučajeve masovnih ubistava, Nemanja je istakao da to uglavnom nije slučaj.

"Uglavnom ne, iako izgledaju tipizirano, ne postoji jedinstven trag, inače bi lako mogli da predvidimo vreme i okolnosti događaja. Ono što je karakteristično je pojava 'Verterov efekat', a to je da prikazi ovakvih slučajeva u medijima (naročito kada ih ima previše) imaju štetan efekat po čitaoce/gledaoce i da uticaj nije ograničen samo na klinički profil mentalnih poremećaja već uopšteno."

 

Foto: N. Popović/privatna arhiva

 

Kada pomenemo uobičajne stereotipe koji su česti na Balkanu - "Ti si muško, ne smeš da plačeš. Dečaci to ne rade..." Nemanja je objasnio koliko to utiče na dalji razvoj, ali i na psihopatologiju ličnosti, odsustvo empatije...?

"Pa to je svako dobro pitanje za razvojne psihologe. Ono što je sigurno tačno je da dugotrajno potiskivanje emocija ima loš uticaj na fizičko i mentalno zdravlje čoveka bez obzira na pol i uzrast", istakao je Nemanja.

Ovih par dana, u moru senzacionalističkog izveštavanja, moglo se čuti u medijima da je maloletni K.K. jedan od najmlađih masovnih ubica. Ipak, psihološki profil i motiv je ono što struku ali i širu javnost najviše zanima.

"Ne bih se bavio obaranjem svetskih crnih rekorda, niti iznosio preuranjene zaključke. Za profil bi mi svakako bilo potrebno više informacija od onih u medijima. Svako tokom izveštavanja trebalo bi izbeći reči: psihopata, sociopata, monstrum i slične kvalifikacije. To što neko izvrši delo sa elementima psihopatije ne ukazuje da je osoba psihopata, makar ona i samu sebe imenovala. To je ipak posao psihodijagnostike", objasnio je Popović.

Ako se osvrnemo na drugi slučaj koji se dogodio noćas u Mladenovcu kada je mladić u ubilačkom pohodu usmrtio osmoro, a ranio 14 osoba, Popović je objasnio koliko tu ima sličnosti a koliko razlike sa prethodnim događajem iz škole na Vračaru.

"Čak i po uzrastu oni se razlikuju, jer je u prvom slučaju u pitanju dete, a u drugom mlađi punoletnik koliko sam shvatio. Jedina sličnost je po razmerama katastrofičnosti i ništa drugo. U drugom slučaju ne radi se o masovnom ubistvu već o tzv. Ubilačkom pohodu (izvršenja su se desila na više lokacija u okviru istog mentalnog stanja). Koliko sam mogao da saznam, drugi izvršilac je bio motivisan "agresivnim povratkom narušenog samopouzdanja", pojasnio je Nemanja.

 

Profajler Nemanja Popović na jednoj od edukacija; Foto: N. Popović/privatna arhiva

 

Osvrnuvši se na uticaj društvenih mreža, rijalitija i fotografija masakriranih članova iz kriminalnih krugova, naš sagovornik je naglasio da je to samo deo onoga što  utiče na ispoljavanje nasilja.

"Kada je nasilje u pitanju, mi smo inače vrlo tolerantno društvo. Iako nam često zameraju da nismo tolerantni. Dostupnost i velika koncentracija nasilnih sadržaja dovodi do toga da umesto da postanemo senzitivniji, mi habituiramo i prihvatamo ga kao deo svakodnevice", kaže psiholog Popović.

Na pitanje da li ovo može u narednom periodu da se ponovi i šta možemo da očekujemo, Nemanja nam je dao veoma iskren ali nimalo lep odgovor kroz svoje stručno viđenje.

"Bojim se da može i da svakako treba uticati na smirivanje situaciji, voditi računa o sadržaju, naslovima, komentarima. Poznato je da preterano izveštavanje o ovakvim slučajevima dovodi do fenomena koji neki zovu "copy-cat" mada se u osnovi radi o drugom gore pomenutom fenomenu", kaže specijalista kriminalistike Nemanja Popović.

Za kraj razgovora, Nemanja Popović je dao i nekoliko stručnih saveta, kojih bi svi trebalo da se pridržavamo ukoliko želimo da živimo u bezbednijem društvu:

1. Vratiti integritet i dostojanstvo profesorima, učiteljima i vaspitačima, jer oni obavljaju najvažniju funkciju u svakom društvu.

2. Pooštriti kaznenu politiku za napade na profesore.

3. Pooštriti kaznenu politiku za napade na policiju i procesuirati po hitnom postupku.

4. Uvesti psihološku službu za analizu i profilisanje specifičnih krivičnih dela.

5. Uvesti psihologa u svaku školu bez obzira na broj učenika u čijem opisu posla bi bio rad sa učenicima, a ne administrativni poslovi.

 

Autor: Epicentar press

Foto: N. Popović/privatna arhiva

BIOGRAFIJA:

 

Dipl. psiholog spec. kriminalistike Nemanja Popović je predsednik srpskog Udruženja kriminalističkih profajlera CPA, koje je osnovano 2009. godine.

Samostalno i u okviru Udruženja CPA do sada je održao preko 100 obuka na temu krim. profilisanja. Učestvovao je u timovima za izradu profila serijskih i seksualnih zločina.

Održao je više treninga na razne teme iz kriminalistike, dok je i sam autor edukacija: "Facijalne ekspresije emocija i razotkrivanje laganja" (zaštićena kao vid intelektualne svojine) i "Kriminalističko profilisanje".

Preko 1000 ljudi je prošlo edukaciju iz ove dve oblasti u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Podgorici Sarajevu, Mostaru, Osijeku, Zagrebu, Zadru.

 

Foto: N. Popović/privatna arhiva

 

Pre-employment screening, primena znanja kriminalističkog profilisanja u proceni radnika koji konkurišu na odgovorna radna mesta. Pruža konsultantske usluge radnicima bezbednosti.

Višegodišnje iskustvo kod kriminalističkog profilisanja: Izrada profila izvršilaca krivičnih dela, konsultantski rad za policije i službe bezbednosti u okruženju.

Držao je edukacije iz oblasti kriminalističkog profilisanja, a ovaj vid edukacije do sada su pohađali: psiholozi, psihijatri, članovi PU Beograd, članovi IPA Makedonija, IPA BIH, Granična policija BIH, firme za FTO itd, kao i psiholozi zaposleni u Ministarstvu odbrane BiH (2016).

Udruženje kriminalističkih profajlera – CPA, na čijem je čelu, visokokvalifikovana je organizacija koja iza sebe ima brojne uspehe u savetovanju ne samo naše policije već i policije u zemljama iz okruženja.