SLAPP tužbe iscrpljuju redakcije, lokalnim medijima i jedan postupak može ugroziti opstanak

Na vebinaru su predstavljena iskustva Srbije, Malte, Ujedinjenog Kraljevstva, Bugarske, Španije, Holandije i Rumunije. Učesnici su govorili o dometima evropskih i nacionalnih mera zaštite, prepoznavanju zloupotrebe sudskih postupaka i podršci novinarima i drugim osobama izloženim tužbama zbog javnog delovanja.

Filipović Stevanović: SLAPP tužbe su deo šireg arsenala pritisaka

Tamara Filipović Stevanović naglasila je da se SLAPP tužbe u Srbiji moraju posmatrati zajedno sa drugim oblicima ugrožavanja novinara i medijskih radnika. Prema podacima koje je predstavila, NUNS je tokom 2025. zabeležio 317 incidenata koji su uključivali novinare i medijske radnike, dok je među sudskim postupcima protiv novinara i medija evidentirano 11 slučajeva sa karakteristikama SLAPP tužbi. Tokom 2026, do održavanja vebinara, zabeleženo je još šest takvih slučajeva.

"SLAPP tužbe samo su jedan od instrumenata u mnogo širem arsenalu pritisaka na kritičko novinarstvo", rekla je Filipović Stevanović, napominjući da predstavljene brojke ne obuhvataju postupke protiv aktivista i organizacija civilnog društva.

Kao jedan od najizloženijih medija izdvojila je istraživački portal KRIK, koji je početkom 2026. imao 14 aktivnih postupaka prepoznatih kao slučajevi sa karakteristikama SLAPP tužbi. Među podnosiocima tužbi navela je bivše javne funkcionere, sudije, policijske službenike i osobe povezane sa političkim strukturama ili suočene sa optužbama za organizovani kriminal.

Posebno je ukazala na postupke koje su protiv KRIK-a pokrenuli sudija i njen suprug zbog objavljivanja podataka o imovini i prihodima preuzetih iz javno dostupnih evidencija. Kako je navela, zahtevi u tim postupcima uključuju i zatvorsku kaznu i zabranu novinarskog rada.

"Zastrašujući efekat ovih slučajeva prevazilazi pojedinačnu redakciju", upozorila je.

Jedna ili dve tužbe mogu značiti zatvaranje lokalnog medija

Filipović Stevanović istakla je da su lokalni mediji posebno ranjivi, jer i relativno mali odštetni zahtevi i troškovi odbrane mogu ugroziti njihov opstanak.

"Za mali lokalni medij sa dva ili tri novinara, jedna ili dve tužbe mogu značiti zatvaranje", rekla je.

Zbog toga, objasnila je, SLAPP tužbe ne treba prepoznavati isključivo prema visini tražene odštete. Važni pokazatelji su i trajanje postupaka, iscrpljivanje resursa i posledice po svakodnevni rad redakcije. Višegodišnja suđenja primoravaju novinare da vreme namenjeno istraživanju i izveštavanju troše na pripremu odbrane i odlaske u sud.

Govoreći o mogućim rešenjima, ocenila je da delotvorna zaštita zavisi i od obnove i nezavisnosti institucija, kao i od sposobnosti pravosuđa da prepozna zloupotrebu sudskih postupaka. Postojeći propisi, navela je, već sadrže određene mehanizme protiv zloupotrebe prava, ali njihova primena ostaje nedovoljna. Zato su neophodni obuka sudija i podizanje svesti u pravnoj zajednici.

"Direktivu vidimo kao minimum standarda", istakla je Filipović Stevanović, dodajući da bi buduće zakonodavstvo trebalo zasnovati i na preporukama Saveta Evrope kako bi zaštita bila šira i delotvornija.

Usvajanje propisa ne garantuje zaštitu

Korin Vela, sestra ubijene malteške istraživačke novinarke Dafne Karuane Galicije, upozorila je na ograničenja nacionalnih propisa koji ne obuhvataju domaće SLAPP slučajeve. Prema njenim rečima, Malta u ovom trenutku ne obezbeđuje takvu zaštitu, a kako je navela, većina postupaka protiv Dafne bila je upravo domaća.

"Malteška verzija 'Dafninog zakona' ne bi zaštitila samu Dafne", rekla je Vela. Dodala je da je njena porodica nasledila sudske postupke, od kojih jedan traje i devet godina nakon novinarkinog ubistva.

Na ograničen domet postojećih rešenja ukazao je i Nik Vilijams, kopredsedavajući britanske Koalicije protiv SLAPP tužbi. Ocenio je da odredbe uvedene 2023. godine pružaju nedovoljnu zaštitu jer su ograničene na izveštavanje o privrednom kriminalu. Upozorio je i da visoki troškovi postupaka u Engleskoj i Velsu pogoduju zastrašivanju novinara, aktivista i građana koji javno govore o problemima.

Marija Čereševa iz Udruženja evropskih novinara Bugarske tekođe je izdvojila visoke odštetne zahteve, ali i dugotrajne postupke i blokiranje računa kao oblike pritiska koji mogu zaustaviti rad manjih medija. Kao pomak navela je usvajanje propisa koji obuhvataju i domaće slučajeve i omogućavaju rano odbacivanje tužbi, uz ocenu da će njihovu delotvornost pokazati primena.

Nedovoljno prepoznavanje problema i posledice po novinarstvo

Alesija Skijavon, direktorka organizacije FIBGAR i koordinatorka španske Radne grupe za borbu protiv SLAPP tužbi, rekla je da borbu protiv SLAPP tužbi u Španiji otežavaju nedostatak podataka i slaba zastupljenost teme u javnoj debati. Upozorila je na korišćenje krivičnih postupaka protiv novinara i aktivista koji se bave korupcijom, životnom sredinom i drugim pitanjima od javnog interesa.

Jasmin de Zeuv iz organizacije Free Press Unlimited istakla je da ni u Holandiji mnogi oblici pravnog pritiska dugo nisu bili prepoznati kao SLAPP. Posebno su izloženi frilenseri i lokalni novinari, dok troškovi odbrane i velikim redakcijama smanjuju sredstva za istraživanja. Ukazala je na značaj angažovanja civilnog društva u proširivanju zaštite na domaće slučajeve i potrebu za obukom sudija.

O ličnim posledicama govorio je rumunski novinar Ovidiju Vangele, čija se redakcija suočila sa odštetnim zahtevom od dvestapedest hiljada evra nakon istraživanja seksualnog zlostavljanja maloletnika u crkvenoj školi. Iako su novinari dobili spor, naveo je da troškovi odbrane još nisu nadoknađeni.

"Niko mi neće vratiti mesece tokom kojih sam noću jedva spavao", rekao je Vangele.

Pravna, finansijska i psihološka podrška mora biti dostupnija

Sumirajući diskusiju, Silke Kelner, službenica za zagovaranje u organizaciji Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa i koordinatorka inicijative CASE Italia, istakla je da delotvorna zaštita od SLAPP tužbi zavisi i od uključivanja civilnog društva u kreiranje i primenu mera. Različita iskustva predstavljenih zemalja pokazala su da angažovanje novinarskih udruženja, sindikata i drugih organizacija može doprineti boljim zakonskim rešenjima. Naglasila je da, pored ekonomskih i psiholoških posledica po tužene pojedince i redakcije, ove postupke treba posmatrati kao pretnju učešću javnosti i pravu građana na informisanje.

Izvor: NUNS