Novi talas špijuniranja u Srbiji: Studenti i opozicija optužuju vlast za masovno prisluškivanje špijunskim softverom, Vučić tvrdi da nema dokaza

Pokret "Studenti u blokadi Beograd" oglasio se na svojim zvaničnim kanalima na društvenim mrežama povodom saznanja da su njihovi članovi bili prisluškivani. U saopštenju navode da su otkrili i dokazali upotrebu visoko razvijenog alata za nadzor.

"Znamo šta radite. Uhvatili smo vas, neće vam proći.

Špijunirali ste ljude koji su čuvali glasove. Ušli ste im u prepiske sa porodicom, u fotografije, u čitave privatne živote, uvereni da to niko nikada neće otkriti. Otkrili smo. Dokazali smo. Alat od više miliona evra, pravljen da bude nevidljiv, danas je pred očima cele javnosti.

Spremni smo za to kako će ovo vrlo moguće ići dalje. Oni će trošiti milione našeg novca da nas špijuniraju, a mi ćemo uvek imati spremne kolege i saradnike koji će ih u tome osujetiti. Oni će zbog naših obuka menjati paravane i metode ne bi li pokušali izbornu krađu, a mi ćemo obuke prilagoditi i osujetiti ih ponovo. Pametniji smo, spremni smo i tri koraka ispred svih", poručuju u objavi Studenti u blokadi Beograd.

Oni su dodali da su spremni za dalji sled događaja, te da će svoje obuke i delovanje prilagoditi kako bi osujetili svaki pokušaj izborne krađe.

Ovo saopštenje usledilo je nakon konferencije za medije koju su studenti održali, na kojoj su izneli podatke o prisluškivanju i govorili o tome kako je neovlašćeni nadzor uticao na njihov privatni život.

SHARE Fondacija: Najmasovniji dokumentovani talas nadzora

Prema nalazima SHARE Fondacije, početkom 2026. godine zabeležen je dosad najmasovniji dokumentovani talas upotrebe naprednog spajvera u Srbiji. Targetirano je najmanje 14 osoba, među kojima su članovi studentskog pokreta, aktivisti, kao i jedan narodni poslanik i lokalni odbornik opozicionih stranaka. Period napada direktno se poklapa sa održavanjem lokalnih izbora 29. marta 2026. godine.

Kopredsednik Zeleno-levog fronta (ZLF) Radomir Lazović izjavio je da je i sam bio među prisluškivanima u prethodnom periodu, najavivši da će se ZLF povodom ovog slučaja obratiti međunarodnim organizacijama.

Reakcije vlasti i međunarodni odjek

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je navode o učešću Bezbednosno-informativne agencije (BIA) u prisluškivanju, ocenivši ih kao "sumnje bez ijednog dokaza", dodajući da je zapravo on bio meta prisluškivanja.

S druge strane, slučajeve nadzora u Srbiji prokomentarisao je i američki kongresmen Džo Vilson, jedan od inicijatora predloga zakona "Srbija ACT" (koji predviđa mogućnost sankcija i zabrane ulaska u SAD za pojedince odgovorne za podrivanje demokratije). Vilson je ocenio da je "neprihvatljivo što je Vučićev režim koristio invazivni špijunski softver za nadzor" građana.

Hronologija ranijih slučajeva upotreby špijunskih softvera

Ovo nije prvi put da međunarodne i domaće organizacije ukazuju na prisustvo naprednih alata za digitalni nadzor u Srbiji:

Krajem 2024. godine Organizacija Amnesty International otkrila je dotad nepoznati Android špijunski softver nazvan "NoviSpy", korišćen protiv novinara i aktivista. Ovaj softver omogućava izvlačenje podataka, kao i daljinsko aktiviranje mikrofona i kamere. Amnesty je tada sa visokim stepenom pouzdanosti upotrebu ovog softvera pripisao BIA.

U februaru 2025. godine Amnesty je analizom telefona jednog srpskog studentskog aktiviste utvrdio upotrebu opreme kompanije Cellebrite za zaobilaženje zaštite uređaja i pokušaj instalacije softvera nalik "NoviSpy-ju". Dotična kompanija je nakon izveštaja saopštila da je obustavila saradnju sa "relevantnim korisnicima" u Srbiji.

Mesec dana kasnije, u martu 2025, objavljeni su dokazi da su dva novinara Mreže za istraživačko novinarstvo BIRN bila meta prestižnog špijunskog softvera "Pegasus".

Kako saznajemo, svi ranije dokumentovani slučajevi neovlašćenog nadzora i digitalnih napada nalaze se pred Posebnim tužilaštvom za visokotehnološki kriminal već dve godine, bez zvaničnog pravosudnog epiloga.

Izvor: Epicentar press