Da li su građani Srbije koji žive van glavnog grada građani drugog, trećeg ili kog reda?

Decenijama u Srbiji traje diskriminacija građana, odnosno njenih stanovnika.

Posle Drugog Svetskog Rata, revolucija i kontrarevolucija, pripadnici partizanskog i četničkog pokreta, kasnije, članovi partije (drugovi članovi) i ostali, a poslednjih decenija, glavni grad i provincija (ostali).

Pa je tako danas pozitivna diskriminacija ka građanima prestonice, a negativna ka nama ostalima, koji ne živimo u glavnom gradu Srbije. Ovu i ovakvi politiku i podvojenost građana je zbog svojih partijsko političkih interesa do krajnjih granica doveo aktuelni režim!

U prilog ovome govore čunjenice koje se ogledaju u:

- trinaestoj penziji za penzionere u Beogradu,

- besplatnom prevozu za građane Beograda,

- besplatnim vrtićima za predškolsku decu u Beogradu,

- besplatnim udžbenicima za osnovce u Beogradu,

- besplatnom korišćenju bazena u Beogradu,

- i nizu kapitalnih ulaganja, subvencija i dotiranja budžeta grada Beograda, koji idu iz budžeta Republike Srbije, koji pune svi građani Republike Srbije.

Opravdano postavljamo pitanje da li smo mi građani Republike Srbije, koji živimo van glavnog grada, građani drugog, trećeg ili kog reda!?

Da li svi treba da se preselimo u Beoograd i da li iko treba da ostane da živi po Srbiji van glavnog grada!?

U normalnim državama stimulišu se građani da žive u predelima u kojima su uslovi života usled topografije, prirode i klimatskih okolnosti teški i otežani, a kod nas zbog naopakih partijsko političkih interesa sve obrnuto i suprotno.

Tamo gde je sve dostupno i zdravstvo i školstvo i sport i kultura i dobro plaćeni poslovi, država svojom nakaradnom politikom dodaje još, a tamo gde je prva prodavnica, ambulanta, škola na 30 do 50 kilometara, nema ništa.

Pa nas onda posle višedecenijske ovakve politike iznenadi činjenica da su nam sela po Srbiji u proseku između dva popisa (za 10-11 godina) izgubila 20 do 30% stanovnika, a brdsko-planinska i preko 50% stanovnika.

Pa nas iznenadi činjenica da su nam i male varoši počele da se prazne, mali gradovi, a po poslednjem popisu i skoro sve urbane sredine, gradovi i opštine, izuzev glavnog grada i pojedinih izuzetaka od pravila.

Ako ne napravimo zaokret za 180 stepeni, putem kojim sada idemo, u periodu od 5 do 10 godina, čeka nas totalni demografski sunovrat, dodatno pražnjenje svih sredina osim glavnog grada i Grčki scenario (preko 40% stanovnika Grčke živi u Atini).

Koliko će nam onda vredeti naši silni stanovi, kvadrati i druge nekretnine, što ih besomučno i uporno zidamo, što smo ih od ušteđevina i kredita pokupovali, i ko će onda u njima živeti postavlja se opravdano pitanje!?

Postavlja se pitanje i kome to odgovara da se veliki rubni ruralni delovi Srbije isprazne i u čijem je to interesu, pošto očigledno nije u interesu građana Srbije, obzirom da su u Srbiji rudne rente među najnižim na svetu i kreću se od 3 do 5% (a republički budžet prihoduje realnih oko 1%)?

Takođe se postavlja pitanje, obzirom na način vođenja politike prema selu i proizvodnji hrane, o kojima dovoljno govore činjenice da je Srbija od izvoznika, postala neto uvoznik mesa (u 2024toj godini je uvezeno mesa u rekordnoj vrednosti od 256 miliona evra, a u 2025. godini preko 213 miliona evra), da li treba da ispraznimo naša sela, da se preselimo svi u Beograd i da postanemo što se tiče hrane, uvozno zavisna zemlja?

Celokupna državna politika sprovođenja nakaradnih partijskih interesa, uzročno posledično vodi daljem uništenju domaće proizvodnje hrane, uništenju i od proizvodnje hrane, odustajanju mnogih malih i srednjih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, a posledično i daljoj depopulaciji sela, i napuštanju velikih ruralnih delova naše zemlje što ubrzo može prouzrokovati niz drugih problema osim onih povezanih sa trajnom zavisnošću od uvoza hrane, od problema vezanih za dostupnost vode, ekoloških problema do bezbednosnih problema.

Promenu ovakve višedecenijske nakaradne politike deljenja građana i uništavanja temelja našeg identiteta i postojanja, imamo šansu da pokrenemo već za 40tak dana, 25.oktobra na vanrednim parlamentarnim izborima.

Svi zajedno, Srbija ili mafija!