Briga o starima: Da li je starost bolest ili ulazak u zlatno doba? (VIDEO)

Starost je danas teška neizvesnost, daleko od one idealističke vizije srećne i bezbrižne starosti na izmaku radnog veka kada treba živeti dostojanstveno i ubirati plodove dotadašnjeg životnog rada. Podaci o starima u Srbiji su poražavajući, kao i prizori koje svakodnevno viđamo – siromašni, potcenjeni, društveno nevidljivi, često maltretirani, bolesni.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je jedna od zemalja sa prosečno najstarijim stanovništvom u svetu.

Koliko često razmišljamo o starenju? Čega se bojimo, a čemu radujemo u vezi sa starošću? Kako da obezbedimo najbolju negu najstarijim članovima naše porodice? Kako funkcionišu Domovi za stara lica?

Sve su to pitanja za čijim odgovorima smo tragali u razgovoru sa Sanelom Božović, diplomiranom socijalnom radnicom, iz čačanskog Centra za socijalni rad i Natalijom Rakićević, vlasnicom jednog od dva Doma za starija lica na teritoriji Čačka.

 

 

Razgovor smo počeli pitanjem – Da li je starost bolest ili je to ulazak u zlatno životno doba?

"Ja smatram da svako životno doba nosi neke svoje prednosti i mane, tako da mislim da starost može biti vrlo lep period života, kada su ljudi možda u nekom izazovnom periodu što se tiče zdravstvenog stanja, ali opet s druge strane imaju manje obaveza, manje nekih životnih pritisaka s kojima se suočavaju mlađi ljudi. Tako da mislim da ako su adekvatno zbrinuti i ako imaju podršku okoline, sistema, da mogu da provedu taj period života na najbolji mogući način", kaže Natalija Rakićević.

"Ne mislim ni da je starost uvod u zlatno doba, nije ni bolest. Ako se, kako je i rekla Natalija, iskoriste svi lični kapaciteti i resursi okruženja, može da bude lep deo života", kaže Sanela Božović.

Ako je tako, onda se samo po sebi nameće pitanje kako se mi brinemo o tom lepom delu života naših najstarijih sugrađana? Da li sa dovoljno pažnje ili ne i zašto ne? I kao grad, i kao Moravički upravni okrug, i kao država Srbija.

"Mislim da izostaje podrška ovoj posebno osetljivoj grupi naše populacije i od strane lokalne zajednice, od strane sugrađana koji nisu baš tolerantni na stariji deo naše populacije i od strane sistema, da li je to sistem iz kojeg ja dolazim ili zdravstveni sistem sa kojim usko sarađujemo, tako da nisu baš podržani od strane institucija na pravi način. Moglo bi to da bude mnogo adekvatnije njihovim potrebama", smatra Sanela.

Kakva bi ta podrška mogla biti, evo recimo, kakvu podršku bi lokalna zajednica mogla da pruži jednom Domu za stara lica.

"Evo konkretno u našem primeru, mislim da je jedan od osnovnih problema sa kojima se susreću stare osobe finansijski aspekt. Smatram da bi mogli da im pomognemo u okviru subvencionisanja smeštaja u privatne domove, kao što je ranije započeta priča koja je trajala par godina, ali usred COVID-a i raznih drugih okolnosti taj subvencionisani smeštaj je prekinut. Mislim da bi u mnogome pomogli starim osobama kada bi im finansijski pomogli da se smeste u neku ustanovu, da imaju adekvatan smeštaj i medicinsku brigu. Mislim da je i socijalizacija vrlo važan aspekt. Stare osobe koje imaju adekvatno društvo i finansijsku pomoć, zaista drugačije doživljavaju taj period života i mnogo lakše prolaze kroz sve izazove koje im slede", kaže Natalija.

 

 

Pa je li to moguće? Da li Srbija ima zakonska rešenja koja su potrebna za ovakvu brigu o starima.

"U praksi, kao što je Natalija rekla, u jednom periodu postojao je zaključen okvirni sporazum između našeg ministarstva, Ministarstva za rad, socijalna i boračka pitanja i određenih privatnih domova za stare na teritoriji cele naše republike. Tačnije, 40 domova je zaključilo taj okvirni sporazum u okviru kog su mogli da budu smešteni stariji građani. Postojala je određena predprocedura da bi lice moglo da bude kandidat za ovaj vid podrške u smislu da je bilo neophodno da bude podnet zahtev u okviru Centra za socijalni rad, nakon čega se sprovodi stručna procedura u okviru koje se utvrđuje i da li je to lice na listi čekanja za smeštaj u nekom državnom domu. Onda se ulazi u aplikaciju za smeštaj u privatni dom po izboru lica koja aplicira. I u praksi je to funkcionisalo, imali smo nekoliko lica koja su koristila usluge Doma „Vinium“ i još nekih na teritoriji Republike Srbije od ovih 40 koji su imali potpisan Sporazum sa ministarstvom. Ono što bih ja napomenula kao jako važno je da na teritoriji grada Čačka, odnosno celog Moravičkog okruga, ne postoji državni dom za smeštaj odraslih i starijih lica, što je u već startu diskriminacija za naše sugrađane sa cele ove teritorije, jer oni ako žele da apliciraju za domsko zbrinjavanje, a nemaju dovoljno sredstava da ostanu na teritoriji grada Čačka realizacijom svog smeštaja u jednom od ova dva privatna doma koja postoje, moraju da se izmeste iz Čačka. U tom slučaju najbliži i najpopularniji kod građana Čačka jeste Gerontološki centar u Mataruškoj banji", kaže Sanela Božović.

Podsetimo, u okruženju Čačka, od bližih domova za stara lica postoji u Kragujevcu, dok gerontološki centar postoji u Jagodini, Požegi, u Zabučju (selo pored Užica).

Opširnije pogledajte u emisiji Ozon pressa "Briga o starima":

 

Izvor: Ozon press