Analiza digitalnog terora: Kako organizovana botovska jata guše slobodnu reč od Beograda do Čačka

Lažni pratioci, obaranje stranica portala i koordinisani pritisci na internetu postali su glavno oružje za gušenje kritike. Iza ovih operacija kriju se stvarni ljudi, neretko zaposleni u javnom sektoru, koji preko lažnih naloga i uz identičan narativ planski vređaju neistomišljenike, kako u velikim sredinama, tako i na lokalu.

Od DS sokova i sendviča do brisanja hiljada SNS naloga: Kratka istorija političkog botovanja

Izraz "bot sendvičar", koji se danas pogrdno koristi za stranačke aktiviste koji koordinisano rade na internetu nauštrb zdravog razuma, ima svoju jasnu evoluciju u političkom životu Srbije -  od rane faze i neformalnih početaka vezanih za nekadašnju vlast Demokratske stranke, pa sve do potpune industrijalizacije tog procesa. Prvi put ovaj pojam pojavio se 2015. godine u tekstu objavljenom u Blicu. Fokus je uvek isti: ispisivanje hvalospeva o potezima stranke po unapred razrađenom šablonu, od imena kojim se potpisuju do samog opisa komentara.

Srbija se u ovom globalnom kontekstu izdvojila po specifičnim, sistemskim rešenjima. Još u aprilu 2020. godine, kompanija Tviter saopštila je da je ugasila 8.558 naloga koji su se bavili isključivom promocijom vladajuće partije u Srbiji i njenog lidera.

Sledeći veliki udarac organizovanoj internet mašineriji vlasti zadala je Meta. U svom izveštaju objavljenom u februaru 2023. godine, Meta je navela da je ukinula koordinisanu mrežu povezanu sa SNS-om, koja je obuhvatala 5.374 Fejsbuk naloga, 12 grupa i 1.060 Instagram naloga. Mrežu su činili članovi SNS-a, ali i državni službenici širom Srbije koji su botovali tokom radnog vremena kako bi zadržali poslove ili napredovali, a stranka je potrošila najmanje 150.000 dolara na oglase na Fejsbuku i Instagramu.

Evolucija ovog tima pokazuje da su naprednjaci 2012. godine počeli sa svega sedam živih ljudi i softverskim robotima, čemu su ih naučili Rumuni čije su marketinške usluge tada koristili. Danas se procenjuje da ta mreža broji oko 3.000 aktivista. Međutim, kako za naš portal navodi sagovornik iz Čačka koji je insistirao na anonimnosti, ta lista je danas znatno izmenjena i proširena na druge aktere:

"Pravi spisak lica koja su angažovana kao botovi na teritoriji cele Srbije i rade za vladajuću strukturu nije u toj meri poznat javnosti; spisak zna samo mali broj ljudi. Ono što možete videti preslikano u aktivnostima jednog dela opozicije to je da je taj format i način rada potpuno preuzet ili prenet za potrebe njihovih botova i gotovo identično funkcionišu - agresivni su, vređaju, napadaju, a u većini slučajeva to rade sa brojnih lažnih naloga."

 

Foto: Freepik/AI

 

Glasovi sa lokala: Kako provincija trpi udarce

Dok veliki medijski sistemi imaju infrastrukturu i pravnu zaštitu, pojedinci i lokalni mediji u unutrašnjosti svakodnevno trpe pritiske bez adekvatnog štita. O tome kako izgleda borba sa botovskom nepravdom u Čačku, govore lokalni novinari i građanski aktivisti.

Slavica Petrovska, građanska aktivistkinja iz Čačka:

"Kao neko ko je jako aktivan na mreži Iks (nekadašnji Tviter) već 14 godina, primetila sam da su se botovski napadi pojačali u poslednjih 5-6 godina. Do pre dve godine to su bili uglavnom botovi vlasti koji su pisali copy-paste hvalospeve, a u poslednje vreme narativ je postao mnogo agresivniji, uz uvrede i pretnje svakome ko podržava studente. Ja ih uvek blokiram jer sa lažnim profilima ne komuniciram. Mi na X imamo zajedničku akciju, tako što obavezno idemo na objave N1 ili NovaS i tu pronađemo preko 100 novih botova.

Zanimljivo je da poslednjih godinu dana sve više srećem i botove opozicije koji napadaju svakog ko je za studente, poput naloga 'Sloboda ili ništa' na Iksu. Mnogo botovskih naloga mi je pretilo i pisalo odvratne stvari, ali me to nikada nije zaustavilo. Ja svuda stojim svojim imenom, prezimenom i slikom, za razliku od njih koji se kriju jer nisu sigurni u ono što pišu."

Goran Arsenijević, Grupa građana "Znanjem za Čačak":

"Do sada su to uglavnom bili manji napadi, prepoznatljivi po tome što u roku od nekoliko minuta dobijemo više sličnih komentara sa nepoznatih profila koji nemaju pratioce ili su izvan Čačka. Što se tiče vlasti, napali su nas nekoliko puta na samom početku, ali su odustali kada su shvatili da iza svega što objavimo stoje njihovi potpisi, dokumenta i argumenti.

Zanimljivo je da smo jednom imali i napad opozicije, ali je bio toliko providan da nisu uspeli ni da prikriju identitet iza lažnih profila. Ipak, na to se ne obaziremo. Naš fokus je prvenstveno na radu institucija -  ne zanima nas da li je službenik deo vlasti ili opozicije, već isključivo da institucije rade svoj posao kako treba. Kada one budu funkcionisale, građane neće zanimati ko je na vlasti, baš kao u Sloveniji gde pola države ne zna ko joj je predsednik."

Nebojša Jovanović, glavni i odgovorni urednik i direktor Ozon Press-a:

"Napadi botova kontinuirano postoje od 2012. godine i vremenom su postali ustaljena praksa prema svima koji časno rade svoj posao, uključujući i nas novinare. Posebno se intenziviraju kada otkrijemo afere lokalnih funkcionera ili kada je objavljeno da smo dobili novac na EU konkursu za zajednički projekat desetak redakcija – tada su, na mig lokalnih moćnika, usledili masovni napadi na prorežimskim sajtovima i mrežama.

Komentari rade po šablonu internet tima i mogu se podeliti u tri grupe: odbrana vlasti kroz tvrdnje da su vesti izmišljene, diskreditacija sagovornika koji su dali informacije i širenje defetizma porukama da su 'svi isti'. U poslednje vreme ima više komentara i sa strane opozicije, ali je to neuporedivo sa botovima vladajuće stranke po količini i agresivnosti. Najsvežiji primer su identični komentari na izjavu Srđana Milivojevića o kupovini nekretnina članova SNS u Grčkoj, gde su se komentari kretali od negiranja do satanizacije i teze da 'vrana vrani oči ne vadi'."

Jevđenije Julijan Dimitrijević, pesnik i građanski aktivista:

"Organizovani napadi botova na Instagramu i Fejsbuku lako se prepoznaju po naručenim, 'ismevajućim' reakcijama na ozbiljne i tužne vesti, bez stida i empatije, kao i po komentarima pisanim 'na kalup'. Pored profesionalnih botova, javljaju se i 'neplaćeni botovi' – ljudi stvarno ubeđeni u te narative, koji služe kao topovsko meso. Pametniji botovi iz vlasti i dela opozicije umesto komentara pišu sopstvene objave ili dele skrinšotove. Neki opozicioni botovi (pada mi na pamet ime Čarlija Čaplina ovde) su 'javniji' i ne kriju se, neki čak imaju i prave profile i obično se prave da nisu botovi baš zbog toga, mada im je ponašanje botovsko, nekada za nijansu pametnije od botova na vlasti, ali često jednako očigledno glupo. Botovi vlasti su prostiji i bahatiji, ali se često dešava da botovi vlasti i jednog dela opozicije zajedno sinhronizovano napadaju istu metu.

Posebna tema su 'intelektualci' koji na raznim potkastima i na svojm mrežama, botuju praveći se da nisu botovi, a koristeći 'komplikovane' i 'učene' reči (lažno se predstavljajući ležernim pri tom korišćenju) da opravdaju ovo gotovo zlo i zlu vlast.

Najveće napade i hapšenja doživeo sam nakon medijskih i botovskih harangiranja: kada sam uhapšen na Prokopu avgusta 2024, nakon gostovanja na N1 gde su botovi na rasističkoj osnovi ismevali moju prijateljicu Pakću, i kada sam se zaleteo na vrata skupštinskih prostorija. Pokazalo se pravilo: koga najviše napadaju medijski i botovski, spremaju mu tužbu, hapšenje ili batine. Najsvežiji primer su napadi u komentarima nakon što su me režimski mediji napali zbog porekla."

Zatišje pred vrelu političku jesen

Sagovornici našeg portala saglasni su u oceni da na digitalnom frontu trenutno vlada privremeno zatišje, koje se može objasniti letnjom pauzom i godišnjim odmorima. Međutim, zvanična najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će do kraja godine biti održani izbori jasno sugeriše da je pred nama izuzetno vrela politička jesen.

Nema sumnje da će stranački botovi sa svih strana političkog spektra tek tada maksimalno zagrejati svoje prste i krenuti u izvršavanje zadataka zarad tuđih interesa. Pitanje kolika je cena tog digitalnog blata i ko to plaća ostaje tema za neku drugu javnu raspravu - a možda nam upravo oni to detaljnije objasne u komentarima ispod ovog teksta.

Zadržati profesionalizam naspram digitalne agresije

Profesionalno novinarstvo na lokalu nalazi se pred istorijskim ispitom izdržljivosti. Dok se suočavamo sa sve agresivnijim i sofisticiranijim metodama digitalne sabotaže, naša obaveza prema javnom interesu i istini ostaje nepromenjena. Pritisak koji trpe lokalni mediji, aktivisti i pojedinci u unutrašnjosti ne sme biti povod za povlačenje, već motiv za još striktnije poštovanje Kodeksa novinara i profesionalnih standarda. Odgovor na organizovane napore da se javni diskurs zagadi lažima, uvredama i defetizmom može biti samo jedan: hladna glava, nepobitne činjenice, neumoljiva dokumentacija i potpuno profesionalno izveštavanje. Javni prostor ne pripada botovskim jatima i anonimnim centrima moći, već građanima koji imaju pravo na tačne i pravovremene informacije. Naša dužnost je da im to pravo odbranimo, bez obzira na to koliko prstiju sa druge strane ekrana kuca protiv istine.

 

Izvor: Epicentar press