Kako je jedna škotska radionica napravila tkaninu koja nosi ime Srbije

Na obali Severnog mora, u malom škotskom gradu Ajmautu, teško je očekivati da ćete pronaći nešto što vas direktno podseća na Srbiju.

Oko vas su more, kamene kuće, uske ulice i pejzaž koji izgleda kao da je izašao iz stare razglednice. A onda, u jednoj maloj radionici, ugledate nešto neobično.

Na polici stoji tkanina u crvenoj, plavoj i beloj boji.

Srpski tartan.

Upravo ovde, u radionici i prodavnici International Tartans, škotska tradicija dobila je jednu sasvim novu priču. Ovo mesto posvećeno je tartanima različitih naroda, porodica i zajednica širom sveta.

Među njima je i dezen koji nosi ime Srbije.

Na prvi pogled deluje kao tipičan škotski tartan. Kada ga pogledate pažljivije, prepoznajete boje srpske zastave. Crvena, plava i bela prepliću se sa elementima škotskog krsta Svetog Andreja.

Tako su u jednom komadu tkanine spojene dve tradicije.

Iza njega stoji zanimljiva priča.

Srpski tartan dizajnirao je Dejvid Mekgil 2019. godine. Bio je to jedan od njegovih poslednjih dizajna, nastao posle više decenija rada sa tartanom i brojnih uzoraka posvećenih različitim narodima, porodicama i krajevima.

A Srbija nije izabrana slučajno.

Tartan je predstavljen 8. marta 2020. godine, na Međunarodni dan žena, u čast dr Elsie Inglis.

O njoj se u Srbiji ne zna onoliko koliko bi trebalo.

Bila je Škotlanđanka, lekarka, hirurg, učiteljica i humanitarka. Tokom Velikog rata osnovala je Škotske ženske bolnice za inostranu službu. Njene lekarke i medicinske sestre stigle su i u Srbiju.

Pomagale su ranjenima i obolelima, često u uslovima u kojima su i same rizikovale život.

Za zasluge u pomaganju Srbiji, Elsie Inglis dobila je Orden Belog orla. Bila je prva žena i prva strankinja kojoj je dodeljeno ovo visoko srpsko odlikovanje. Do njenog vremena, Orden Belog orla bio je rezervisan za Srbe.

Zato srpski tartan nije samo lep uzorak.

On je osmišljen kao posveta jednoj ženi i kao podsećanje na vezu koja je stvorena u najtežim godinama Velikog rata.

Čak i njegove boje imaju svoju priču. Crvena, plava i bela preuzete su iz srpske zastave, dok se njihov raspored i pojedini elementi povezuju i sa škotskom tradicijom.

Tkanina se proizvodi lokalno, od 100 odsto britanske vune.

Od nje nastaju šalovi, kravate i drugi predmeti koji ovu neobičnu vezu mogu da ponesu daleko izvan Ajmauta.

Još jedan detalj ovoj priči daje posebnu težinu.

Prihod od prodaje srpskog tartana povezan je sa podrškom organizaciji Hospices of Hope, koja razvija palijativnu i hospicijsku negu u Srbiji i regionu.

Tako jedan komad tkanine nastavlja da povezuje Škotsku i Srbiju – ne samo kroz sećanje već i kroz konkretnu pomoć.

Kada se sve to zna, srpski tartan više nije samo zanimljiv suvenir iz Škotske.

On je priča o jednom narodu ispričana kroz škotski zanat.

O dve tradicije čije su se boje susrele u jednom uzorku.

O ženi koja je iz Škotske došla da pomogne Srbiji.

I o jednoj maloj radionici na obali Severnog mora koja je tu priču pretvorila u tkaninu.

Upravo takve, manje poznate veze između dve zemlje istražuje i veliki dokumentarni film "Rame uz rame", realizovan u britanskoj produkciji, koji se bavi odnosima Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva, sa posebnim akcentom na 110 godina od Velikog rata.

Jer ponekad istorija nije u arhivu.

Ponekad je možete pronaći u komadu vune.